Rusija se povukla iz arbitražnog procesa koji se odnosio na zadržavanje tri ukrajinska broda na Crnom moru u novembru 2018. godine, kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Odluka je doneta 21. avgusta, a kao razlog povlačenja navedeni su grubi proceduralni prekršaji tokom postupka i nelegitiman sastav arbitražnog suda.
Prema saopštenju, Rusija je učestvovala u ovom postupku u dobroj veri, ali je zaključila da će slučaj razmatrati nelegitimno imenovani i politički pristrasni arbitri, bez učešća Ruske Federacije. Iz tog razloga, Rusija je naglasila da neće prihvatiti rezultate postupka. „Nijedna odluka takvih arbitara neće imati pravnu snagu i neće biti priznata od strane Ruske Federacije,“ stoji u saopštenju. Rusija je takođe podsetila da je nepristrasnost i nezavisnost međunarodnih sudskih i arbitražnih tela ključni uslov za sprovođenje osnovnog principa mirnog rešavanja sporova između država.
Incident koji je doveo do ovog arbitražnog postupka dogodio se u novembru 2018. godine kada su tri ukrajinska broda prešla rusku granicu i ušla u privremeno zatvorene vode teritorijalnog mora Rusije, krećući se iz Crnog mora ka Kerčkom moreuzu. Tokom ovog događaja, brodovi su izvodili opasne manevre i nisu se povinovali zahtevima ruskih vlasti, što je dovelo do njihovog zadržavanja.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, nazvao je ovaj incident provokacijom. Vojnici koji su se nalazili na brodovima, a koji su ilegalno prešli granicu, predati su Ukrajini 2019. godine, kao deo sporazuma o istovremenom oslobađanju pritvorenih i osuđenih lica. U tom kontekstu, Rusija je kasnije predala i zadržane brodove Ukrajini. Nakon ovog incidenta, Ukrajina je podnela tužbu protiv Ruske Federacije Međunarodnom arbitražnom sudu u Hagu, zahtevajući da se prizna da je Rusija prekršila Konvenciju UN o pomorskom pravu iz 1982. godine. U odgovoru na ovu tužbu, ruska strana je podnela svoje prigovore.
Ovaj slučaj je deo šireg konflikta između Rusije i Ukrajine koji traje od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, što je izazvalo međunarodne osude i sankcije. Od tada, situacija je postala složena, sa brojnim vojnim sukobima i političkim tenzijama. Ukrajina je nastojala da se osigura da međunarodna zajednica prepozna njene stavove i prava, dok je Rusija insistirala na svojoj poziciji, tvrdeći da je njeno delovanje legitimno i da se brani njena nacionalna sigurnost.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u svom saopštenju naglašava da će nastaviti da se protivi onim procesima koji smatra nelegitimnim i koji ne poštuju međunarodne standarde. Ovaj incident je još jedan u nizu sporova koji ilustruje napetosti između Rusije i zapadnog sveta, posebno u kontekstu međunarodnog prava i pomorskih granica.
Arbitražni postupci često se koriste kao način za rešavanje sporova između država, ali u ovom slučaju, Rusija se čini odlučila da ne prihvati postupak kao validan. Ova odluka može imati dugoročne posledice po odnose između Rusije i Ukrajine, kao i po šire regionalne i globalne odnose, s obzirom na to da se situacija u ukrajinskoj krizi i dalje razvija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da međunarodna zajednica prati razvoj događaja i da će reakcije na ovu odluku verovatno zavisiti od daljeg razvoja situacije između Rusije i Ukrajine. Mnogi analitičari smatraju da bi ovo povlačenje Rusije iz arbitražnog procesa moglo dodatno zakomplikovati odnose između dve zemlje i otežati mogućnost postizanja mirnog rešenja.
