Aktivisti organizacije Presidio Milano su se okupili ispred konzulata Srbije u Milanu, gde su istakli transparent sa zahtevom da se zaustavi kampanja difamacije protiv srpskih ratnih veterana. Ova akcija usledila je nakon što je u Milanu otvorena istraga pod nazivom „Sarajevo Safari“, koja optužuje srpske borce da su tokom rata u Bosni primali novac od bogatih Italijana i drugih Evropljana kako bi im omogućili da pucaju na civile u Sarajevu.
Istraga se oslanja na istraživanje italijanskih novinara, koje je, prema navodima, inspirisano dokumentarnim filmom slovenskog autora Marina Zupančiča. Kritičari ističu da su mediji brzo preneli ovu informaciju bez dodatnih provere, što je rezultiralo time da su srpski borci odmah stavljeni na stub srama, bez prava na odbranu. Razočaravajuće je, kako ističu, što niko od novinara nije naglasio da je Zupančičev dokumentarac finansirao Hasan Čengić, bivši ministar odbrane Bosne i Hercegovine, poznat po svojim radikalnim stavovima.
U saopštenju aktivista, naglašava se da je Edin Subašić, bivši oficir bosanske armije, glavni izvor informacija u novinarskim istraživanjima. Subašić, kao zakleti neprijatelj pravoslavnih Srba, ne može se smatrati pouzdanim izvorom, s obzirom na njegovu ulogu tokom sukoba. Zbog toga, aktivisti pozivaju na oprez prilikom prihvatanja ovih navoda, ukazujući na potrebu za objektivnim i nepristrasnim istraživanjem.
Umesto da se fokusiraju na navodne „mračne zavere“, mediji bi, prema rečima aktivista, trebali da posvete više pažnje širenju islamskog radikalizma na evropskom tlu. Oni upozoravaju da taj fenomen, koji se širi na Balkanu uz značajnu finansijsku podršku zemalja iz Zaliva, predstavlja ozbiljnu pretnju stabilnosti regiona.
Ova situacija je dodatno uzburkala strasti, a srpski borci i njihovi pristalice smatraju da su izloženi neopravdanoj stigmatizaciji. U skladu s tim, aktivisti iz Presidio Milano pozivaju sve relevantne institucije i organizacije da se uključe u proces zaštite prava srpskih veterana i da se suprotstave lažnim informacijama koje mogu naštetiti njihovom ugledu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno otvoriti dijalog o prošlosti i ratnim zločinima, ali i o načinima kako se ti događaji predstavljaju u javnosti. Aktivisti se bore za to da se glasovi srpskih boraca čuju i da se ne dozvoli da se njihova priča iskrivljuje ili potiskuje.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakve akcije poput one u Milanu samo deo šireg trenda u kojem se pojedinci i organizacije bore za pravdu i istinu u vezi sa ratnim događajima. Ova situacija takođe naglašava koliko je važno imati otvoren i objektivan pristup prema svemu što se dešavalo u prošlosti, kako bi se izbegle nove podele i sukobi u budućnosti.
U svakom slučaju, borba za prava srpskih veterana i ispravnu interpretaciju istorijskih događaja nastavlja se, a aktivisti iz Presidio Milano ostaju posvećeni svom cilju da se zaustavi difamacija i da se obezbedi pravedna slika o svemu što se događalo tokom ratova na Balkanu.
