Istraživanje o podršci građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji pokazuje da je samo 40% ispitanika za ulazak zemlje u EU, dok trećina (33,8%) njih ima negativan stav prema članstvu. Zanimljivo je da gotovo četvrtina građana (23,9%) veruje da Srbija nikada neće postati članica EU. Ovi podaci dolaze iz najnovijeg istraživanja koje je sprovela organizacija Centar za evropske politike, a rezultati ukazuju na rastući skepticizam prema Evropskoj uniji.
Prema rečima Miloša Pavkovića iz Centra, podrška članstvu u EU nije se značajno promenila u poređenju sa prethodnim istraživanjima. On ističe da bi na referendumu oko 41% građana glasalo za članstvo, dok bi nešto više od 33% bilo protiv. Pavković naglašava da se procenat onih koji su protiv članstva u EU povećava, što može ukazivati na rastući zamor građana od dugotrajnog procesa pristupanja.
Istraživanje je pokazalo da je podrška članstvu u EU veća među visokoobrazovanim osobama i mladima, dok je najniža kod starijih od 60 godina. Osobe između 18 i 29 godina najviše podržavaju ulazak u EU, ali i među njima postoji značajan broj skeptika. U odnosu na obrazovanje, podrška opada sa nižim stepenom obrazovanja, što ukazuje na to da su obrazovani građani skloniji pozitivnom stavu prema EU.
Građani su takođe izrazili sumnju prema namerama Evropske unije, smatrajući da ona više deluje u skladu sa sopstvenim političkim i ekonomskim interesima nego da se zalaže za vladavinu prava i demokratiju u Srbiji. Čini se da građani više vide EU kao geopolitičkog aktera nego kao organizaciju koja promoviše zajedničke vrednosti.
U istraživanju su se takođe pojavile kritike na račun duplih standarda koje EU primenjuje prema različitim državama. Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike naglašava da građani s pravom sumnjaju u iskrenost EU, posebno kada se uporede situacije u različitim zemljama. On ističe da se proces pristupanja za Srbiju od 2003. godine, kada je prvi put najavljeno da će Zapadni Balkan postati deo EU, odvija veoma sporo, a drugi kandidati, poput Ukrajine, brzo napreduju kroz proces integracije.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da građani smatraju da EU ne primenjuje jednake kriterijume na sve kandidate, što dodatno produbljuje njihovu sumnju. Ove percepcije mogu biti rezultat dugog procesa pristupanja i neispunjenih obećanja o članstvu.
Na osnovu rezultata istraživanja, može se zaključiti da je potrebna veća transparentnost i komunikacija sa građanima kako bi se povećalo poverenje prema EU. Naime, građani žele da vide konkretne rezultate i benefite koji bi dolazili od članstva, a ne samo obećanja koja se iz godine u godinu ponavljaju.
U svetlu ovih nalaza, čini se da je pred EU i Srbijom važan zadatak da unaprede dijalog i jasno predstave koristi koje članstvo može doneti zemlji. Bez jasnog i transparentnog procesa, građani će i dalje ostati skeptični, a podrška članstvu će verovatno ostati na niskom nivou.
U narednim mesecima i godinama, ključno će biti kako će se razvijati odnosi između Srbije i EU, kao i kako će se građani Srbije informisati o prednostima i izazovima članstva u Evropskoj uniji. U suprotnom, može doći do daljeg opadanja poverenja i podrške prema evropskim integracijama.
