Podrška porodice bila mu je ključna za početak lečenja. Lekar naglašava važnost verovanja u oporavak i daje poruku da treba pružiti šansu lečenju. „Počelo je slučajnim, rekreativnim uzimanjem supstanci, bez nekog razmišljanja o mogućim posledicama i dubini koje one stvaraju. S vremenom se to povećavalo i u nekom trenutku prešlo je u svakodnevno uzimanje. Lekar sam, trebalo je da budem svestan rizika, ali…“, započeo je svoju priču doktor iz Srbije, jedan od zavisnika od narkomanije.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj postoji 68 godina i do sada je primila više od 20.000 pacijenata koji boluju od alkoholizma, kao i 1.000 zavisnika od kockanja. Među 16.530 zavisnika od narkomanije, jedan lekar je podelio svoje iskustvo, ali je odlučio da ostane anoniman. Ovaj doktor i zavisnik od droge godinama je uzimao razne psihoaktivne supstance dok nije izgubio pojam o količini.
Inicijalna kapisla bila je njegova nemogućnost da živi jedan dan normalno bez supstance, što je uticalo na svaki aspekt njegovog života. „Naravno da mislim da ne bih ni krenuo sa lečenjem da nisam imao podršku, u mom slučaju, roditelja,“ kaže on. Otac i majka pomogli su mu da dobrovoljno započne program lečenja u specijalnoj bolnici za bolesti i zavisnosti. Za sebe tvrdi da nikada nije imao problema u životu, te da je sve počelo iz lakomislenosti i neopreznosti.
„Trebalo bi da sam svestan rizika…“ naglašava lekar. „Ja sam lekar i trebalo bi da sam bio svestan određenih rizika koje nosi supstanca. Ušao sam u to potpuno nepromišljeno,“ ispričao je. Prošao je uspešno prvu fazu lečenja – detoksikaciju, odnosno skidanje sa supstance uz pomoć terapija lekovima.
Objašnjava kako izgleda intenzivna faza odvikavanja. „To je grupna psihoterapija koja se organizuje u Drajzerovoj, gde postoji više porodica sa istim problemom, svako na svoj način. Dva puta nedeljno se organizuju seanse, od nekoliko sati, u kojima prisustvujemo i diskutujemo o aktuelnostima,“ rekao je.
Lečenje traje dve godine uz pomoć saradnika i, prema rečima pacijenta, ume da bude veoma izazovno. „Nema samostalnog kretanja, nema noćnih izlazaka, interneta, vežbanja… Tako da, na prvi pogled, to deluje malo surovo, kao neka vrsta zatvora. Ali, ako uvidite šta dobijate ovim lečenjem, onda ništa ne pada teško,“ ispričao je u svojoj ispovesti pre dve godine za Prva TV.
Ovaj lekar poručuje svima da je važno dati šansu lečenju i verovati u pobedu. Njegova priča je primer kako podrška porodice i volja za promenom mogu biti ključni faktori u procesu oporavka. Iako je put do ozdravljenja težak i pun izazova, on veruje da je moguće prevazići zavisnost i ponovo izgraditi život.
U društvu gde se o zavisnostima često ćuti, ovakve ispovesti su od suštinskog značaja. One ne samo da pružaju nadu onima koji se bore sa sličnim problemima, već i podižu svest o važnosti podrške i razumevanja. Ovaj lekar je, kroz svoju borbu, postao glas onih koji se možda plaše da progovore, pokazujući da je oporavak moguć uz pravu podršku i odlučnost.
