Uroš Blažić, mladić od 23 godine, osuđen je na 20 godina zatvora zbog stravičnog masakra koji se dogodio 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje, gde je ubio devet ljudi i ranio 12. Njegovo hapšenje usledilo je nakon krvavog događaja kada je pobegao s mesta zločina, ali je ubrzo uhvaćen u selu Vinjište kod Kragujevca.
Policijski inspektor, koji je bio jedan od prvih koji je razgovarao s Blažićem nakon hapšenja, opisuje ga kao mirnog i staloženog, uprkos teškim optužbama. „Bio je crn u licu, oči su mu bile crne, a kapci širom otvoreni. Nije se bunio i mirno je odgovarao na pitanja“, rekao je inspektor. Blažić je, nakon hapšenja, priveden u pritvorske prostorije Policijske uprave u Smederevu, gde je razgovarano o okolnostima zločina, ali motiv ostaje nejasan.
Na suđenju, Blažić je priznao krivicu za masakr, ali je sudija naglasila da je pucao na žrtve dok su ga molile da prestane. U momentima haosa, on je pucao na tri različite lokacije, a među žrtvama su bili i mladići koji su se nalazili u blizini. U Malom Orašju preminuli su Marko Mitrović i nekoliko drugih mladih ljudi, dok su drugi ranjeni tokom njegovog napada.
Svoj zločin je izvršio koristeći automatsku pušku, a nakon što je napunio svoj okvir, nastavio je da puca, ne obazirući se na povređene. U presudi je rečeno da je Blažić koristio vozilo koje je neovlašćeno ušao i pobegao s mesta zločina. Tokom bekstva, bio je u taksiju, gde je pretio vozaču bombom, zahtevajući da ga odveze do Vinjišta.
Osim njega, njegov otac Radiša Blažić, penzionisani pukovnik Vojske Srbije, takođe je osuđen na 20 godina zatvora zbog nezakonitog držanja oružja. Sud je utvrdio da je otac neovlašćeno držao veću količinu oružja, municije i eksplozivnih sredstava, čime je stvorio opasnost za život ljudi. Oružje je bilo sakriveno na tavanu njihove kuće, a sudija je naglasila da je otac bio svestan rizika koji je predstavljao za svog sina.
Uroš Blažić je bio podložan krivičnim prijavama i pre nego što je postao punoletan, a otac mu je omogućio pristup oružju, što je dodatno komplikovalo situaciju. Sud je naglasio da je Uroš vežbao pucanje iz oružja pre nego što je izvršio masovno ubistvo, koristeći oružje koje je oduzeto od njegovog oca.
Motiv za masakr ostaje nepoznanica, a tokom suđenja nije otkriveno šta je sve dovelo do ovako brutalnog čina. Inspektor koji je razgovarao s Blažićem tvrdi da je pokušao da sazna više o okolnostima koje su dovele do zločina, ali dobitak informacija o motivima nije bio uspešan.
U međuvremenu, porodice žrtava su ostale u šoku, a suđenje se pratilo s velikim interesovanjem javnosti. Sudija je detaljno obrazložila presudu, iznoseći sve povrede koje su zadobili povređeni tokom masakra, dok su članovi porodica žrtava prisustvovali suđenju i doživeli emotivnu dramu.
Ova tragična priča o Urošu i Radiši Blažiću postavlja pitanja o mentalnom zdravlju, oružju u društvu i sigurnosti građana. Njihovi postupci ostavili su dubok trag u zajednici i podigli su pitanje odgovornosti roditelja kada su u pitanju njihova deca i potencijalna opasnost koju predstavljaju.
