U Srbiji se od početka 2023. godine beleži značajan pad neregularnih migracija, koji iznosi oko 50% u odnosu na 2022. godinu. Ova informacija dolazi od Nataše Stanisavljević, direktorke Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije. U isto vreme, zabeležen je porast broja interno raseljenih osoba, posebno iz autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, što se može povezati sa ponašanjem privremenih institucija u Prištini pod vođstvom Aljbina Kurtija prema srpskom stanovništvu.
Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava svake godine 20. juna, Stanisavljević je izjavila da je od početka godine u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji boravilo oko 3.300 osoba. Ovaj podatak ukazuje na to da Srbija i dalje igra značajnu ulogu u upravljanju migracijama, iako se suočava sa različitim izazovima.
Srbija ima dovoljno kapaciteta u svojim prihvatnim i azilnim centrima, a Stanisavljević je istakla da je važno napomenuti da migracije nisu isključivo problem koji se dešava unutar Srbije. Mnogi migranti prolaze kroz Srbiju na putu ka zapadnim zemljama, a to se može primetiti kroz povećan broj zahteva za azil.
Kada je reč o situaciji na Kosovu i Metohiji, čini se da se broj interno raseljenih osoba povećava kao rezultat pritisaka i nepoštovanja prava srpskog stanovništva. Mnogi Srbi se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije i nasilja, što ih primorava da napuste svoje domove i traže sigurnost u drugim delovima Srbije.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočila sa porastom broja migranata i izbeglica koji pokušavaju da pređu u zapadne zemlje. Iako je 2023. godina donela pad neregularnih migracija, izazovi ostaju, a humanitarne potrebe su i dalje prisutne. Stanisavljević je naglasila da je potrebna kontinuirana podrška i saradnja sa međunarodnim organizacijama kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe migranata i izbeglica.
S obzirom na to da se migracije često povezuju sa složenim pitanjima, kao što su ratovi, siromaštvo i klimatske promene, važno je pristupiti ovoj temi sa razumevanjem i empatijom. Mnogi migranti beže od ratova i progonstva, tražeći bolji život za sebe i svoje porodice. Srbija, kao tranzitna zemlja, ima odgovornost da obezbedi ljudska prava i dostojanstvo svim migrantima koji prolaze kroz njene granice.
Uprkos izazovima, Srbija je pokazala sposobnost da se nosi sa migrantskom krizom, ali je važno nastaviti raditi na unapređenju uslova u prihvatnim centrima i pružanju podrške onima koji su u potrebi. Takođe, potrebno je raditi na jačanju saradnje sa drugim zemljama i organizacijama kako bi se obezbedila sveobuhvatna rešenja za migrantske probleme.
Na kraju, važno je naglasiti da je Svetski dan izbeglica prilika da se podigne svest o problemima sa kojima se suočavaju milioni ljudi širom sveta. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, potrebno je raditi na stvaranju inkluzivnijeg društva koje će poštovati prava svih, bez obzira na njihovo poreklo ili status. U tom smislu, podrška izbeglicama i migrantima nije samo humanitarna obaveza, već i moralna dužnost svakog društva.
