Porodice ljudi ubijenih tokom protesta u Iranu suočavaju se sa potpunim tragedijama. Prema izveštajima, vlasti zahtevaju velike sume novca kako bi porodicama vratile tela njihovih voljenih radi sahrane. Ova situacija je dodatno otežana činjenicom da se tela zadržavaju u mrtvačnicama i bolnicama, a bezbednosne snage odbijaju da ih predaju dok se ne izvrši plaćanje.
Tokom više od dve nedelje protesta širom Irana, najmanje 2.435 ljudi je izgubilo život. Jedna porodica iz severnog grada Rašta prijavila je da su im bezbednosne snage tražile 700 miliona tomana (oko 5.000 dolara) za telo njihovog poginulog člana. Telo je bilo zadržano u mrtvačnici bolnice Pursina, zajedno sa još najmanje 70 tela demonstranata. U Teheranu je, pak, porodica jednog kurdskog sezonskog radnika takođe bila primorana da se suoči sa sličnim zahtevima, gde su im tražili čak milijardu tomana (oko 7.000 dolara) za preuzimanje tela.
Mnogi od tih porodica se suočavaju sa teškim finansijskim okolnostima. Naime, prosečna plata građevinskog radnika u Iranu iznosi manje od 100 dolara mesečno, što čini ove sume gotovo nemogućim za plaćanje. U nekim slučajevima, bolničko osoblje je čak unapred obaveštavalo porodice o potrebi dolaska po tela, pre nego što su bezbednosne snage stigle da iznude novac.
Jedan od potresnih izveštaja uključuje ženu koja nije znala da joj je muž ubijen sve dok nije primila poziv iz bolnice. Obaveštena je da hitno dođe po njegovo telo pre nego što vlasti stignu. Nakon što je pronašla telo svog muža, vozila je sedam sati do svog rodnog grada, plačući dok su njena deca sedela ispred u automobilu.
Zvaničnici iz mrtvačnice Behešt-e Zahra u Teheranu govore porodicama da bi, ukoliko tvrde da je njihov voljeni bio član paravojne jedinice Basidž, telo moglo biti vraćeno bez optužbe. Međutim, mnoge porodice se suočavaju s pritiscima da učestvuju u pro-vladinim skupovima i da svoja tela prikažu kao tela mučenika, što odbijaju.
U nekim slučajevima, porodice su bile primorane da provale u mrtvačnice kako bi izvukle tela svojih voljenih, plašeći se da će vlasti zadržati tela ili ih sahraniti bez njihovog znanja. Ove porodice su, u strahu od gubitka, čuvale tela u dvorištu bolnice dok ne pronađu privatna vozila za prevoz.
Nestanak interneta i otežana komunikacija dodatno komplikuju situaciju, a međunarodnim organizacijama za ljudska prava nije dozvoljen pristup zemlji. Prema podacima američke agencije za ljudska prava (HRANA), do sada je ubijeno najmanje 2.435 demonstranata, uključujući 13 dece, kao i 153 osobe povezane s vladinim snagama. Takođe, izveštaji govore o više od 18.470 uhapšenih tokom protesta.
Protesti su počeli 29. decembra u Teheranu, usled naglog pada vrednosti iranske valute. Tokom vremena, protesti su se proširili na druge gradove, postajući sve više usmereni protiv iranske vlasti. Snage bezbednosti su odgovorile nasiljem, a eskalacija sukoba dovela je do smrtonosnog obračuna.
Ova situacija u Iranu oslikava duboku krizu ljudskih prava i nepravdu prema porodicama koje su izgubile svoje voljene. Sa svakim novim izveštajem, oseća se bol i očaj onih koji tragaju za pravdom u svetu koji se čini sve više neprijateljskim prema njima.
