Profesor emeritus Rastko Ćirić, poznat kao ilustrator, grafičar, crtač i muzičar, nedavno je otvorio svoju četvrtu izložbu u Muzeju primenjenih umetnosti, gde je predstavio retrospektivu plakata za pozorišne predstave, filmove, koncerte i festivale. Njegova umetnička karijera počela je 1982. godine, kada je, izlažući svoj magistarski rad, imao zadatak da stvori crtani film i na osnovu njega napravi knjigu. Njegov glavni mentor u tom periodu bio je Bogdan Kršić, dok je komentor bio Nikola Majdak, a njihova podrška značajno je uticala na njegov kasniji rad i osnivanje katedre za animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti.
Na izložbi se može videti 88 radova, odabranih iz dvostruko većeg opusa. Ćirić je objasnio da je selekcija nastala sistemom eliminacije, gde je prvo izbacio radove koji nisu bili štampani, a zatim plakate koji su se ne uklapali u celokupnu postavku. Njegovi radovi obuhvataju različite tehnike, od sito do digitalne štampe, pri čemu svaka tehnika daje poseban pečat ideji koja je proizašla iz njega.
Jedan od najpoznatijih projekata Ćirića je serija „Ale i bauci“, koja je inspirisana narodnim mitovima i legendama. Ova izložba iz 1986. godine ostavila je značajan uticaj na srpsku umetnost i inspirisala mnoge knjige o mitologiji. Ćirić se osvrnuo na to kako je naziv potekao iz narodne pesme i kako su izborom mitoloških bića stvorili veseli spoj strašnog i smešnog.
U razgovoru je istakao i značaj sistematičnosti koju je nasledio od oca, profesora grafike, koji je bio poznat po svojoj preciznosti i strogosti. Ova osobina mu je pomogla da razvije svoj radni stil i pristup umetnosti. Takođe, Ćirić se bavio očuvanjem vizuelnog identiteta Grafičkog kolektiva prilikom selidbe, što je predstavljalo važan deo njegovog nasleđa.
Retrospektiva plakata obuhvata i radove koji su rezultat njegovih ličnih angažmana, kao i plakata za projekte na kojima je radio. Prikazivanje radova hronološki daje uvid u njegovu umetničku evoluciju i razvoj kroz godine. Često se oslanja na bogatstvo simbola i interpretacija, što je oblikovao kroz svoje interesovanje za snove i dubinsku psihologiju.
Ćirić je takođe radio ilustracije za „Njujork tajms“, a njegovi radovi često su prepoznati po likovnoj bogatstvu i maštovitosti. On naglašava važnost kombinacije forme i sadržaja u svom radu. Umetnici, prema njegovim rečima, često rade iz unutrašnjeg poriva, uprkos teškoj situaciji u kulturi, koja je izazvana nedostatkom sredstava i podrške.
Na kraju, Ćirić ukazuje na to da se umetnici često suočavaju sa izazovima, ali njihova strast i posvećenost umetnosti su ono što ih pokreće napred. Bez obzira na sve prepreke, oni nastavljaju da stvaraju i doprinose kulturnoj sceni, jer umetnost za njih predstavlja način izražavanja i oslobađanja. U tom smislu, njegov rad i doprinos umetnosti ostavljaju dubok trag na savremenoj srpskoj likovnoj sceni.
