Broj internet prevara u Srbiji raste iz godine u godinu, a građani gube sve više novca. Prema poslednjim podacima, tokom 2022. godine zabeleženo je oko osam miliona dinara izgubljenih zbog prevara, dok je 2023. godina donela gotovo duplo više gubitaka – oko 15 miliona dinara. U prvih devet meseci 2024. godine, ovaj iznos je porastao na čak 54 miliona dinara. Većina ovih prevara odvija se putem društvenih mreža, često kroz lažne oglase, sponzorisane objave o „brzim zaradama“ i lažne investicione fondove.
Prevaranti najčešće koriste lažne profile na društvenim mrežama kako bi privukli žrtve, nudeći im brze kredite ili lako zarađivanje novca. Pored toga, sve je više SMS poruka sa lažnim linkovima koje nude brze zarade ili investicije. U jednoj međunarodnoj akciji koja je sprovedena u saradnji sa Nemačkom i Kiprom, otkriveno je 120 žrtava koje su izgubile ukupno 12 miliona evra, a jedan od kol-centara je bio smešten u Beogradu.
Narodna banka Srbije je nedavno upozorila građane da izbegavaju usluge neovlašćenih firmi koje se bave kreditiranjem i da nikada ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama na sumnjivim sajtovima. Istorija prevara u Srbiji seže još u devedesete godine, kada su Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović osnovali finansijske piramide, obećavajući nerealne kamate. Mnogi ljudi su uložili svoja životna sredstva i ostali bez ičega.
Dafina Milanović je prevarila više od 150.000 štediša, uzimajući oko 450 miliona nemačkih maraka, dok je Vasiljević oštetio građane za desetine miliona maraka, što u današnjem novcu iznosi oko 107 miliona evra. Godine 2008. vlasnik firme „Elita internacional“ Nikola Lazić prevario je više od 1.800 ljudi, prisvajajući preko 35 miliona evra. Njegove žrtve su često bili penzioneri koji su ulagali svoje životne ušteđevine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Narodna banka Srbije razvili su mehanizme za brže vraćanje novca oštećenima, a banke sve više koriste biometrijsku autentifikaciju kako bi smanjile mogućnost zloupotrebe. Prevare se i dalje razvijaju, koristeći modernu tehnologiju, ali su principi ostali slični – brzina, lažna sigurnost i poverenje građana.
U Srbiji trenutno posluje 19 banaka, 6 institucija elektronskog novca i 7 platnih institucija, čiji je spisak dostupan na sajtu Narodne banke. Stručnjaci upozoravaju da, ako neko ko nudi kredit nije na tom spisku, verovatno se bavi nelegalnim pozajmljivanjem novca. Građani su pozvani na oprez i da ne pristaju da njihovi računi budu korišćeni za prenos tuđeg novca, kako ne bi postali „mule“ i rizikovali krivičnu odgovornost.
