U Zemunu je nedavno snimljen fotografija džinovskog stršljena koji je na drugom spratu zgrade gotovo uletio u stan, izazivajući strah i uznemirenje među stanarima. Građani su svesni da proleće donosi sa sobom ove opasne insekte, a Vladica Stanković, poznati hvatač zmija i stršljenova, objašnjava kako jedan jedini ubod može biti fatalan.
Na fotografiji se može videti kako se stršljen zakačio na mrežicu prozora, što je spasilo ukućane od potencijalne opasnosti. Prema rečima Stankovića, proces formiranja novih gnezda već je u punom jeku. „Matica je odavno izašla iz svoje hibernacije. Oplođena ženka sada sama počinje da formira svoje leglo. U ovoj prvoj fazi, ona ima ulogu i matice i radilice – sama poleže jaja i hrani svoje larve nektarom i sitnim insektima u krugu od čak dva i po kilometra“, objašnjava Stanković.
Iz tih prvih larvi izleći će se uglavnom ženke, dok će tek poneki mužjak (trut) doći na svet. Kada mladi stršljeni odrastu, preuzimaju sve poslove: postaju hranitelji, čuvari i izviđači. U tom trenutku, matica prestaje da leti i njena jedina uloga postaje polaganje jaja. U zavisnosti od toplote godine, jedno društvo na svom vrhuncu u avgustu i septembru može da broji od 400 do čak 1.000 jedinki.
Gnezdo stršljena je fascinantno inženjersko čudo, napravljeno od stopljenog drveta. „Matica žvaće sitne komadiće drveta i od te pulpe stvara savršeno klimatizovano gnezdo. Unutar tog umetničkog dela temperatura je uvek tačno 31 stepen i ono nikada ne može da se pregreje“, naglašava Stanković. Ovi insekti su uvek opasni, ali imaju svoja pravila ponašanja. Ako ih ne ugrožavate, neće vas dirati. Problem nastaje kada osete pretnju po svoje gnezdo.
Stanković objašnjava da stršljeni imaju svoje stražare i izviđače koji motre na situaciju. Ako procene da je leglo u opasnosti, stršljen koji vas ubode ispušta feromon koji deluje kao miris za uzbunu. Ovaj miris signalizira celoj koloniji da se okupe i napadnu. „U tom trenutku, oni se sjate i kreću u masovni napad na to mesto na telu“, upozorava Stanković.
Ubod stršljena može izazvati anafilaktički šok i teške alergijske reakcije. „Nekada je dovoljan samo jedan ubod da dođe do smrtnog ishoda, dok u drugim situacijama čovek preživi i deset uboda. Sve zavisi od organizma i mesta uboda“, ističe Stanković. Pri ubodu dolazi do naglog pada krvnog pritiska, manjka kiseonika i opasnog sužavanja krvnih sudova, što čini prvu pomoć ključnom.
„Stršljeni su mnogo opasniji od zmija! Ako vas ubode, odmah morate uzeti lek za alergiju kao što su Presing, Erius ili Pronizon i što pre se uputiti u prvu zdravstvenu ustanovu. Veoma je važno da lek ne pijete sa vodom, već da ga odmah sažvaćete! Tako će brže dospeti u organizam, raširiće krvne sudove i obezbediti vam dovoljno kiseonika i vremena da stignete do lekara“, savetuje Stanković.
Ova upozorenja su posebno važna tokom proleća kada se stršljeni počinju aktivirati. Stanovnici bi trebali biti oprezni i izbegavati bilo kakve provokacije ovih insekata, kako bi se smanjila mogućnost opasnih situacija. Bez obzira na to koliko su fascinantni, stršljeni su životinje koje zaslužuju poštovanje i razumevanje, a ne nepromišljeno suočavanje.
