Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, istakla je na Samitu Fajnenšal tajmsa o energetskoj tranziciji u Atini da je infrastrukturno povezivanje u Jugoistočnoj Evropi ključno za suočavanje sa izazovima u snabdevanju energijom. Prema njenim rečima, region mora da izgradi povezano i efikasno tržište kako bi osigurao sigurnost snabdevanja električnom energijom, gasom i naftom.
Đedović Handanović je naglasila da skoro sve zemlje, kako regionalno tako i globalno, imaju slične ciljeve u energetici, uključujući povećanje energetske bezbednosti, dekarbonizaciju i diversifikaciju izvora snabdevanja. Takođe, istakla je da se region suočava sa nestabilnim geopolitičkim okolnostima koje mogu uzrokovati poremećaje u lancima snabdevanja.
U svom izlaganju, ministarka je podsetila na to da je srpska privreda historijski oslonjena na fosilna goriva, posebno ugalj, ali da je cilj Srbije prema usvojenim strateškim dokumentima dekarbonizacija energetskog sektora i postizanje nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine. Kako bi se postigla ova ambicija, naglasila je potrebu za većom saradnjom sa susednim zemljama i Evropskom unijom, kao i razmatranje novih tehnologija, poput malih modularnih nuklearnih reaktora.
Ministarka je govorila i o trenutnim projektima koji se realizuju u Srbiji, uključujući gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i izgradnju novog naftovoda ka Mađarskoj. Ove projekte vidi kao ključne za jačanje energetske bezbednosti i regionalne saradnje. U tom kontekstu, Đedović Handanović je spomenula i završetak Transbalkanskog koridora koji povezuje Srbiju sa Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Italijom.
Kada je reč o gasnom sektoru, ministarka je istakla da Srbija vodi nezavisnu politiku koja osigurava stabilnost cena i snabdevanja gasom. U tom smislu, najavila je i nove dugoročne gasne aranžmane sa Ruskom Federacijom, koji će doprineti raznolikosti izvora snabdevanja. Takođe, naglasila je da je važno investirati u nove gasne interkonekcije kako bi se obezbedila dodatna sigurnost i bolje cene.
U oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), ministarka je istakla značaj privatnih investicija, ali i ulogu javnog sektora u obezbeđivanju kapaciteta za balansiranje. Najveći projekat u toj sferi je izgradnja RHE Bistrica, koja će imati kapacitet od 650 megavata, a radovi bi trebali početi naredne godine. Takođe, planira se izgradnja solarnih elektrana sa kapacitetom od preko 1 GW, što će značajno povećati „zelenost“ portfolija EPS-a.
Đedović Handanović je podvukla da Srbija trenutno ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i OIE, a očekuje se da će do 2026. godine biti među prvima u regionu koja će se spojiti sa tržištem električne energije Evropske unije, konkretno sa Mađarskom. Naglasila je da je za postizanje veće sigurnosti potrebno više savezništava, kao i ulaganje u skladišta energije i prenosne mreže.
Tokom samita, ministarka se sastala sa Keri Mekartni, britanskom ministarkom za klimatska pitanja, gde su razgovarali o dekarbonizaciji energetskog sektora. Đedović Handanović je napomenula da se Srbija oslanja na fosilna goriva, ali da je važno postepeno uvesti mehanizme koji će omogućiti prelazak na održivije izvore energije.
Na kraju, ministarka je istakla da su ažurirane Polazne osnove energetske infrastrukture definisale potrebna ulaganja u kapitalne projekte u energetskom sektoru, koja se procenjuju na oko 15 milijardi evra u narednih deset godina. Ova ulaganja su ključna za budući razvoj energetskog sektora u Srbiji i regionu, čime bi se obezbedila energetska stabilnost i održivost.
