Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju iznosila je 3,5 odsto, što predstavlja porast u odnosu na 3,3 odsto iz aprila. Ovaj trend rasta u velikoj meri je rezultat povećanja cena naftnih derivata, kako navode podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je objavila Narodna banka Srbije.
Na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u maju bio je 0,3 odsto, pri čemu su cene proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, kao i cene naftnih derivata, značajno doprinele ovom povećanju. Cene hrane, koje su se u proseku kretale u skladu sa neutralnim doprinosom mesečnoj inflaciji, beleže sniženje cene neprerađene hrane za 0,6 odsto, zahvaljujući sniženju cena svežeg povrća i mesa. Nasuprot tome, cene prerađene hrane porasle su za 0,4 odsto.
U poređenju sa majem prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića zabeležile su pad od 1,5 odsto. Rastu bazne inflacije od 0,4 odsto na mesečnom nivou doprinele su cene proizvoda i usluga u gotovo jednakim razmerama.
Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija zadržala je relativno stabilno kretanje, iznoseći 4,5 odsto u maju. Cene energenata, pod uticajem rasta cena naftnih derivata, povećane su za 0,8 odsto na mesečnom nivou, dok je međugodišnje posmatrano, rast cena energenata ubrzao na 10,3 odsto.
Prema aktuelnim projekcijama, inflacija bi trebala da ostane u granicama cilja do septembra, nakon čega se očekuje da će blago premašiti gornju granicu cilja krajem ove i početkom naredne godine. Ovo se dovodi u vezu sa višim svetskim cenama nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niskom bazom iz septembra prošle godine zbog primene uredbe koja je ograničila marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto. Pretpostavlja se da je trenutni energetski šok privremen, a inflacija bi se potom trebala usporiti i vratiti u granice cilja sredinom 2027. godine, ostajući stabilna do kraja perioda projekcije.
Ove informacije ukazuju na to da, iako inflacija trenutno raste, postoje očekivanja za stabilizaciju u budućnosti, što bi moglo značiti povoljnije ekonomske uslove za potrošače. U međuvremenu, važno je da potrošači prate kretanje cena i prilagođavaju svoje finansijske strategije u skladu s tim, naročito u svetlu rasta cena energenata i hrane. Ove ekonomske promene će verovatno imati uticaj na svakodnevni život građana, kao i na širu ekonomsku sliku zemlje.
