U poslednje tri godine, poslovanje vodećih tehnoloških kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom, kao što su Amazon, Majkrosoft, Alfabet i Meta, dovelo je do značajnog povećanja indirektnih emisija ugljenika. Prema izveštaju Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), agencije UN za digitalne tehnologije, ove emisije su porasle u proseku za 150 odsto od 2020. do 2023. godine. Ovaj alarmantan porast je rezultat rasta potražnje za energijom koja je potrebna za rad data centara.
Data centri, koji su ključna infrastruktura za funkcionisanje veštačke inteligencije i drugih digitalnih usluga, troše ogromne količine električne energije. Indirektne emisije ugljenika nastaju iz električne energije, pare, grejanja i hlađenja, koje koriste ove kompanije u svojim operacijama. Sa porastom upotrebe veštačke inteligencije, potreba za energijom se samo povećava, što dodatno opterećuje već i onako napet ekološki sistem.
Ovaj izveštaj ukazuje na potrebu za hitnim rešenjima kako bi se smanjile emisije stakleničkih gasova koje proizlaze iz digitalnih tehnologija. U svetlu globalne borbe protiv klimatskih promena, ovo predstavlja značajan izazov za tehnološku industriju. Mnoge kompanije već su počele da preduzimaju korake ka smanjenju svog ekološkog otiska, uključujući prelaz na obnovljive izvore energije i poboljšanje efikasnosti svojih operacija.
Veštačka inteligencija, iako donosi brojne prednosti kao što su automatizacija i poboljšanje produktivnosti, takođe izaziva zabrinutost zbog svog uticaja na životnu sredinu. Kako se tehnologija razvija, tako se i zahtevi za energijom povećavaju, što može dovesti do dodatnog opterećenja na već preopterećenoj mreži i resursima. Prema ITU, važno je da se pronađu održiva rešenja koja će omogućiti dalji razvoj AI bez dodatnog štetnog uticaja na planetu.
Osim toga, kompanije su pod pritiskom da izveštavaju o svojim emisijama i preduzimaju akcije kako bi ih smanjile. Mnogi investitori i potrošači postavljaju sve veće zahteve za transparentnost i odgovornost u radu kompanija, što ih podstiče da preispitaju svoje energetske strategije i radne prakse. Ovo može uključivati poboljšanje efikasnosti u potrošnji energije, korišćenje obnovljivih izvora i implementaciju tehnologija koje smanjuju emisije.
Na globalnom nivou, postoji i rastuća potreba za regulativama koje će osigurati da tehnološke kompanije preuzmu odgovornost za svoj ekološki otisak. U mnogim zemljama, vlade razmatraju zakonodavne mere koje bi mogle uticati na način na koji kompanije posluju i troše energiju. Ova regulativa može uključivati poreze na emisije, subvencije za korišćenje čistih izvora energije i druge podsticaje koji bi podstakli kompanije na prelazak na održivije prakse.
U svakom slučaju, izazov je jasan: kako balansirati potrebnu energiju za tehnološki napredak sa potrebom za očuvanjem životne sredine? U ovoj borbi, ključnu ulogu igraju inovacije u tehnologiji i pristupi koji favorizuju održivost. Tehnološke kompanije moraju da se prilagode novim uslovima i preuzmu aktivnu ulogu u smanjenju svog uticaja na životnu sredinu.
Pored toga, važno je da se podigne svest o ovim pitanjima među potrošačima, kako bi oni mogli da donose informisane odluke pri izboru proizvoda i usluga. Potrošači imaju moć da utiču na tržište, zahtevajući od kompanija da budu odgovornije prema životnoj sredini. Ovaj pritisak može dovesti do bržih promena i inovacija koje su neophodne za postizanje održivog razvoja.
U zaključku, porast indirektnih emisija ugljenika u tehnološkoj industriji predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva hitne akcije i promene. Kompanije moraju da prepoznaju svoju odgovornost i aktivno rade na smanjenju svog ekološkog otiska. Samo kroz zajedničke napore, inovacije i svest možemo se nadati održivoj budućnosti koja će zadovoljiti potrebe savremenog društva bez ugrožavanja naše planete.
