Prethodni dani u Novom Sadu bili su obeleženi incidentima tokom proslave dva veka Matice srpske, što je izazvalo široku diskusiju o mogućim reakcijama države ukoliko se slične situacije ponove. Marketinški stručnjak Nebojša Krstić i direktor „Pošte Srbije“ Zoran Anđelković, komentarisali su ove događaje, iznoseći svoja mišljenja.
Nebojša Krstić je istakao kako je juče pratio obraćanje predsednice Skupštine, Ane Brnabić, koja je kritikovala „haos“ koji je pripreman i održan ispred Narodnog pozorišta. Takođe, i predsednik Srbije se oglasio iz Indije, iznoseći oštre ocene o događaju. Krstić je naglasio da obeležavanje 200 godina Matice srpske nije politički skup, već kulturni događaj od značaja za sve građane Srbije. Prema njegovim rečima, nasilje koje se dogodilo nije bilo usmereno protiv politike ili političara, već protiv samih temelja srpske države i nacije.
On je primetio da je do nasilja došlo na događaju koji je trebao da ujedini građane, a ne da izazove razdore. Krstić je postavio hipotetičko pitanje o tome kako bi reagovali u Sarajevu, kada bi se održao verski ili nacionalni praznik, a neko od prisutnih napao muftiju ili druge verske vođe. Njegova provokacija je bila usmerena ka tome kako bi se reagovalo na slične provokacije u drugim delovima bivše Jugoslavije.
Zoran Anđelković je, s druge strane, razmišljao o uzrocima ovakvog ponašanja, posebno na dan kada se obeležava borba naših predaka za položaj Srba u Austro-Ugarskoj. On je ukazao na to da ovaj „trojni pakt“ već vodi rat protiv Srbije, te da je potrebno razumeti da rat ne počinje samo kada se ispaljuju granate. Anđelković se vratio u prošlost, podsećajući na situacije na Kosovu i Metohiji, gde je, prema njegovim rečima, rat počeo organizovanim nacionalnim trovanjem i postavljanjem barikada.
On je postavio pitanje da li se trenutna situacija u Srbiji može uporediti sa prošlim događajima, poput 27.000 blokada ulica i puteva. Anđelković je naglasio da su ti događaji doveli do oružane pobune i zločina, koji su kasnije rezultirali bombardovanjem Srbije od strane NATO-a.
Govoreći o incidentu u Novom Sadu, Anđelković je rekao da su prisutni svi elementi rata koji vodi „trojni savez“. Prema njegovim rečima, proalbanske, prohrvatske i proustaške snage su učestvovale u incidentu, što ukazuje na to da se vodi rat protiv Srbije i svega što predstavlja srpski narod, uključujući veru, kulturu i tradiciju.
Anđelković je takođe ukazao na važnost medijske platforme u ovom kontekstu, sugerišući da se za širenje ovakvih narativa koriste mediji pod kontrolom Šolaka. Ove tvrdnje ukazuju na složenu situaciju u kojoj se nalazi Srbija, uz stalno prisustvo napetosti između različitih nacionalnosti i političkih frakcija.
U zaključku, razgovor između Krstića i Anđelkovića otkriva duboke podele unutar društva i ukazuje na to da se kulturni i politički događaji mogu lako pretvoriti u povod za sukobe. Ova situacija zahteva pažljivo promišljanje o budućim koracima i reakcijama, kako bi se sprečili slični incidenti i održao mir i stabilnost unutar države.
