BLOKADERI su uputili javni poziv srpskom teniseru, Novaku Đokoviću, da se pridruži protestu pod nazivom “Vidimo se na Vidovdan”, koji će se održati 28. juna, na veliki praznik, ne mareći za tradiciju i istoriju Srbije. Ovaj događaj je izazvao brojne reakcije, kako među samim sportistima, tako i među političarima i javnošću.
Ovo nije prvi put da opozicione grupacije koriste sportiste za svoje ciljeve. Kritika opozicije prema vlastima nedavno je došla i zbog izbora stranog atletičara Usaina Bolta za ambasadora Ekspo, umesto domaćeg sportiste kao što je Đoković. Njihova izjava je bila provokativna: “Najbolji teniser svih vremena nije dovoljno dobar, zato nam je neophodan Bolt.” Ovim postupkom pokušavaju da stvore razdor i destabilizuju razvoj važnih projekata poput Ekspo, koji bi mogao doneti značajan ekonomski napredak Srbiji.
Đoković, koji je često bio meta političkih manipulacija, nikada nije štedeo energiju da se distancira od političkog angažovanja. Tokom prethodnih predizbornih kampanja, njegov imidž je korišćen bez njegove saglasnosti, sa porukama poput „Ustani Srbijo, budi kao Nole“. Na te poruke, Đoković se javno oglasio, izjavivši: „Uvek sam se trudio da budem apolitičan“, čime je raskrinkao podmukle namere opozicije.
Ipak, ni ovo nije sprečilo njihovu strategiju. U aprilu ove godine, na društvenoj mreži X, objavili su lažnu informaciju da će Đoković učestvovati na blokadi Trošarine u Beogradu, što je naišlo na osude čak i među samim blokaderima. Ovakvo manipulativno ponašanje nije strano opoziciji, koja je u više navrata koristila izjave i snimke sportista bez njihove dozvole, kao što je bio slučaj tokom protesta protiv kompanije Rio Tinto.
Pored toga, opozicioni političari otvoreno pozivaju sportiste da se politički angažuju. Saša Janković, jedan od opozicionih aktivista, izjavio je 2020. godine da „i sportisti moraju da biraju stranu – ili s narodom, ili s režimom“, što jasno pokazuje pritisak koji se vrši na sportiste da se uključe u političke borbe.
Kritike na račun ovakvog pristupa su brojne. Mnogi smatraju da je korišćenje sportista za političke svrhe nepošteno i da umanjuje njihov doprinos sportu. Politika blokadera svodi se na manipulaciju i korišćenje svega što im padne pod ruku zarad ličnih interesa. U ovom slučaju, imidž sportista je iskorišćen u političke svrhe kako bi se pridobila podrška naroda.
Ova situacija postavlja važna pitanja o granicama između sporta i politike, kao i o odgovornosti javnih ličnosti u ovim kontekstima. Đoković, kao jedan od najuspešnijih sportista sveta, ima značajnu platformu koja može uticati na javno mnjenje, ali je jasno da on želi da ostane izvan političkog diskursa.
U vreme kada je Srbija suočena sa brojnim izazovima, od ekonomskih do političkih, pitanje kako sportisti mogu doprineti društvu bez preuzimanja političkih uloga postaje sve relevantnije. Opozicija, s druge strane, čini sve što je u njihovoj moći da iskoristi svaku priliku za sticanje političke prednosti, često na račun sportista i njihovog integriteta.
U svakom slučaju, jasno je da će se ova tema nastaviti razvijati, a Đoković će verovatno ostati u centru pažnje, kako zbog svojih sportskih uspeha, tako i zbog načina na koji se njegov imidž koristi u političkom diskursu. U tom kontekstu, važno je da se postavi pitanje o etici i odgovornosti svih aktera na javnoj sceni.
