Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac izneo je svoje stavove o nedavnom imenovanju Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Štrbac je istakao da ovo imenovanje nije slučajno, već da nosi političku poruku koja se može posmatrati kao deo šire strategije u okviru evropskih integracija zemalja kandidata iz regiona.
Štrbac je za Tanjug objasnio da Picula nije šef delegacije koja je nedavno posetila Beograd, već njeno član, dok je misiju predvodila evroposlanica iz Portugala Marta Temido. Ipak, naglasio je da je funkcija izvestioca za Srbiju daleko značajnija od funkcije šefa te delegacije. On smatra da Picula, kao izvestilac, ima ključnu ulogu u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, jer će njegov rad direktno uticati na budućnost Srbije u tom kontekstu.
Štrbac je ukazao na to da je imenovanje hrvatskog evroposlanika, koji je bio deo Hrvatske vojske tokom operacija „Bljesak“ i „Oluja“, više od puke formalnosti. Prema njegovim rečima, ova odluka predstavlja političku poruku koja može uticati na odnose između Srbije i Hrvatske, kao i na percepciju Srbije unutar EU. On je podsetio da su slične prakse primenjivane i na druge zemlje kandidate, gde su često imenovani izvestioci iz susednih zemalja.
Takođe, Štrbac je govorio o različitim narativima koji se vezuju za istorijske događaje iz 1990-ih godina, kao i za Drugi svetski rat. Ove priče imaju suprotna tumačenja u Srbiji i Hrvatskoj, posebno kada se radi o stradanju Srba i logoru Jasenovac. On je naglasio da su narativi koje Srbija i Hrvatska imaju o ovim događajima diametralno suprotni, što dodatno komplikuje odnose između dve zemlje.
Prema Štrbacu, u Hrvatskoj postoji institucionalno negiranje genocida nad Srbima u Jasenovcu. On je ukazao na to da zvanične interpretacije često govore o genocidu nad Jevrejima i Romima, dok se stradanje Srba ne kvalifikuje na isti način, već se često opisuje kao teški ratni zločin. „To zvanično sada piše tamo u Jasenovcu“, istakao je Štrbac, ukazujući na duboke razlike u tumačenju istorijskih događaja.
Štrbac je takođe ukazao na to da Picula, kao učesnik rata u Hrvatskoj 1990-ih, posebno nosi težak teret zbog svoje prošlosti. Njegova slika u uniformi hrvatskog vojnika za vreme „Oluje“ dodatno otežava odnose između njega i Srbije. Štrbac smatra da bi to moglo biti jedan od glavnih razloga zategnutih odnosa između izvestioca i Srbije, jer se u Hrvatskoj časti pripadnost vojsci, posebno u kontekstu završnih akcija koje su za Hrvate predstavljaju važne bitke.
Na kraju, Štrbac je naglasio da je važno razumeti ove složene istorijske okolnosti prilikom razmatranja budućnosti Srbije u EU. Njegove izjave ukazuju na potrebu za pažljivim pristupom i razumevanjem istorijskih tenzija koje i dalje utiču na savremene političke odnose u regionu. U tom smislu, imenovanje Tonina Picule može biti viđeno kao korak koji će dodatno oblikovati političku dinamiku između Srbije i Evropske unije, kao i unutar samog regiona Balkana.
Ova situacija dodatno naglašava potrebu za dijalogom i međusobnim razumevanjem, kako bi se prevazišle razlike i omogućila saradnja u budućnosti.
