Francuski predsednik Emanuel Makron je zatražio od premijera Sebastijana Lekornija da do nedelje uveče formira novu vladu. Ova informacija dolazi iz izvora bliskih partiji Renesansa, a očekuje se da će odluka o novoj vladi biti objavljena najkasnije do ponedeljka ujutru, prema izveštajima francuske televizije BFM.
Makron je od Lekornija tražio da sastavi kompaktan tim od 25 ili 26 ministara i državnih sekretara, koji bi trebali biti duboko politički ukorenjeni u regionima i sposobni da uspostave dijalog sa levicom. Ovakav pristup može biti ključan za stabilnost i efikasnost buduće vlade, s obzirom na izazove s kojima se suočava francusko društvo.
U međuvremenu, ministar regionalnog planiranja u ostavci, Fransoa Rebsamen, obavestio je Lekornija da neće biti deo nove vlade. On je naveo da su njegova uverenja kao pripadnika levice progresivna i posvećena fiskalnoj i socijalnoj pravdi, kao i smanjenju nejednakosti. Rebsamen je poželeo novoj vladi uspeh, ističući da je francuskom narodu potrebna stabilnost i da će joj pružiti podršku.
Lekorni je ranije najavio planove za uvođenje poreza na pojedince sa godišnjim prihodima većim od 250.000 evra, kako bi pridobio podršku opozicionih socijalista za budžet svoje vlade za 2026. godinu. Ovaj potez može značiti promenu u politici oporezivanja bogatih u Francuskoj, a finansijski dnevnik „L’eko“ izvestio je da Lekorni planira dve ključne mere usmerene na visoke prihode.
Prva mera bi uključivala obnavljanje jednokratnog poreza koji je uveo Lekornijev prethodnik, Fransoa Bajru, poznat kao CDHR (diferencijalni doprinos na visoke prihode). Ovaj „minimalni porez“ ima za cilj da osigura da sva domaćinstva sa visokim prihodima plate najmanje 20% svog prihoda na ime poreza.
Pored toga, nova vlada planira da se bori protiv prakse superbogatih koji koriste holding kompanije kako bi izbegli plaćanje poreza. Ova akcija protiv poreske optimizacije vodi se uz pomoć odlazeće sekretarke za budžet i javne potrošnje, Ameli de Monšalen. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, identifikovano je oko 30.000 finansijskih struktura koje bi mogle biti obuhvaćene ovom merom, posebno onih koje prikupljaju dividende, ali ih ne redistribuiraju, čime izbegavaju plaćanje poreza na dividende.
Očekuje se da će mera koja se odnosi na holding kompanije doneti nešto više od milijardu evra u budžet 2026. godine, a zajedno sa drugim mjerama, ukupni očekivani doprinos najbogatijih pojedinaca mogao bi iznositi između četiri i 4,5 milijardi evra.
Lekorni je postao peti premijer Emanuela Makrona u poslednje dve godine, nakon što je parlament smenio Bajrua zbog njegovih planova za budžetsko smanjenje od 44 milijarde evra. Ova promena u vladi dolazi u trenutku kada Francuska mora da se suoči sa ekonomskim i društvenim izazovima, uključujući rastuće troškove života i nezadovoljstvo građana.
U zaključku, pred novom vladom je veliki izazov da uspostavi stabilnost i pruži efikasne odgovore na potrebe građana. S obzirom na trenutne političke okolnosti, Lekorni će morati da pronađe ravnotežu između zahteva levih partija i potreba desničarskih saveta, kako bi obezbedio potrebnu podršku za svoje planove i reforme. Francuska je u kritičnom trenutku, i od sposobnosti nove vlade da reaguje na izazove zavisiće budućnost zemlje.
