Tokom gostovanja na Novoj S, profesorka Ana Jovanović, poznata kao jedna od blokaderki, iznela je kontroverzne stavove o značaju Svetog Save i njegovom uticaju na savremeno društvo. Na pitanje kako je razumela poziv blokadera na skup u čast Svetog Save, Jovanović je izjavila da ima „mali problem“ sa pojmom školske slave, ističući da se društvo još uvek gradi na temeljima svetosavlja. Prema njenim rečima, konstantno se vraćamo u prošlost, umesto da se fokusiramo na budućnost.
„Sveti Sava je bio tipičan čovek svog vremena, on je bio karijerista, s tim da je njegova karijera bila u crkvi,“ izjavila je Jovanović, implicirajući da bi savremeni pristup tradiciji i kulturi trebalo da se menja. Ovaj njen stav izazvao je različite reakcije u društvu, naročito među onima koji smatraju Svetog Savu ključnom figurom srpske istorije i kulture.
Jovanović je takođe kritizovala organizaciju protesta na značajne istorijske i verske datume, kao što su Vidovdan i Savindan, naglašavajući da postoje opravdane kritike na račun takvih okupljanja. „Naravno da ima mesta za kritike, ja sam deo kritičara koji ukazuje na to,“ dodala je.
Ove izjave su izazvale burne reakcije, kako među pristalicama blokade, tako i među onima koji se protive ovoj vrsti aktivizma. Mnogi smatraju da su Jovanovićeve reči neprimerene, posebno u kontekstu svetkovanja Svetog Save, dok drugi podržavaju njenu potrebu za kritičkim promišljanjem o tradiciji i njenom mestu u savremenom društvu.
U razgovoru o značaju Svetog Save, profesorka Jovanović je ukazala na to da je važno preispitati kako se tradicija koristi u savremenom kontekstu. Istakla je da, iako je Sveti Sava imao značajnu ulogu u formiranju srpske pravoslavne crkve i kulture, ne bi trebalo zaboraviti da je on bio proizvod svog vremena i da se njegovo nasleđe mora interpretirati u skladu sa savremenim vrednostima i izazovima.
Reakcije na njene izjave variraju u zavisnosti od političkih i kulturnih stavova pojedinaca. Dok jedni smatraju da je neophodno modernizovati pristup tradiciji, drugi se protive bilo kakvom preispitivanju figura koje su duboko ukorenjene u kolektivnoj svesti naroda. U tom smislu, Jovanovićeva je postavila pitanje o tome kako se tradicija može i treba tumačiti u svetlu savremenih društvenih i političkih kretanja.
Pitanje identiteta i tradicije u Srbiji je veoma kompleksno i često izaziva rasprave među različitim grupama i pojedincima. Mnogi smatraju da je svetosavlje ključni deo nacionalnog identiteta, dok drugi, poput profesorke Jovanović, ističu potrebu za kritičkim razmišljanjem o tim temeljima. Ova debata se nastavlja, a Jovanovićeva je svojim izjavama doprinela dodatnom zaoštravanju stavova i podelama unutar društva.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se protesti i okupljanja na značajne datume ne doživljavaju samo kao izrazi poštovanja prema tradiciji, već i kao načini za izražavanje političkih stavova i društvenih zahteva. To ukazuje na složenost savremenih identiteta i potrebu za dijalogom između različitih perspektiva unutar društva.
Kao odgovor na sve veće podele i sukobe, potrebna je otvorena diskusija koja će omogućiti razumevanje i prihvatanje različitih stavova o tradiciji, njenom značaju i ulozi u oblikovanju savremene srpske kulture. Jovanovićeva je postavila važno pitanje koje zaslužuje dalju analizu i promišljanje u kontekstu savremenog društva.
