Oko 30 odsto svetske nafte i 20 odsto gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, što predstavlja ključni deo globalne energetske mreže. Zatvaranje ovog strateški važnog prolaza imalo bi dalekosežne posledice na svetsko tržište i ekonomije mnogih zemalja, posebno onih u jugoistočnoj i istočnoj Aziji. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ističe da bi zatvaranje Ormuza najviše pogodilo Indiju i Kinu, dok bi Evropa osetila posledice u slučaju problema sa gasom.
Zdravković napominje da, iako Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, njena infrastruktura nije dovoljno razvijena da bi mogla da zameni naftu iz Persijskog zaliva. U kratkom roku, nemoguće je očekivati da venecuelanska nafta može nadomestiti gubitak snabdevanja iz ovog regiona.
Alternativa bi mogla biti u povećanju proizvodnje u Rusiji i centralnoj Aziji, ali Zdravković upozorava da to neće biti dovoljno da se nadomesti gubitak, posebno ako sukobi potraju. Zatvaranje Ormuza će se odraziti na cene nafte i gasa, pre svega u Evropi, ali i na globalnom tržištu.
Pored transporta, ugrožena je i sama proizvodnja energenata. Situacija u kojoj bi kineska i indijska privreda bile ozbiljno pogođene može primorati ove zemlje da se okrenu Rusiji. Ipak, Zdravković naglašava da ni to verovatno neće biti dovoljno za stabilizaciju tržišta, jer bi dugotrajni sukobi mogli dodatno otežati situaciju.
Stručnjak takođe napominje da su proizvodnja i transport sa naftnim rafinerijama u Saudijskoj Arabiji, kao što je „Saudi Aramka“, pod velikim rizikom. U slučaju eskalacije sukoba, ne bi se dovela u pitanje samo mogućnost prolaska tankera kroz Ormuz, već i sama proizvodnja u ključnim zemljama kao što su Oman, Kuvajt, Irak, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ova situacija bi mogla izazvati ozbiljne poremećaje na svetskom tržištu nafte i gasa, a posebno bi uticala na cene.
U Sjedinjenim Američkim Državama, mogućnost povećanja proizvodnje postoji, posebno kroz eksploataciju škriljaca, ali i to je ograničeno. Srbija, koja se nalazi na trasi Turskog toka, ne bi trebala biti direktno pogođena zatvaranjem Ormuza kada je reč o gasu, ali bi mogla osetiti posledice kada su u pitanju cene nafte. Zdravković naglašava da je energetska situacija u Srbiji, s obzirom na zavisnost od evropskog tržišta, prilično nestabilna.
Zaključuje da trenutna situacija na tržištu energenata zahteva hitnu pažnju i promišljanje o alternativnim izvorima snabdevanja, jer se suočavamo sa potencijalno ozbiljnim problemima koji bi mogli nastati usled eskalacije sukoba u regionu. Energetska sigurnost postaje ključno pitanje za mnoge zemlje, a svako kašnjenje u razvoju alternativnih izvora može imati dugoročne posledice.
