Leto i đački raspust doneli su promene u vrtićima, sa sve većim brojem mališana upisanih u predškolske ustanove. Iako je interesovanje za državne vrtiće poraslo, stvarna dolaznost dece ostaje na niskom nivou, sa prosečnom prisutnošću od samo 60 odsto. Čak i kada se deca oporave od uobičajenih bolesti, gotovo trećina mališana ostaje odsutna iz obdaništa.
U poređenju sa 2014. godinom, broj upisane dece porastao je za 10.000, međutim, to nije rezultiralo većom posetom. „Navala“ na predškolske ustanove počela je nakon smanjenja cene boravka, a dodatni porast zainteresovanosti zabeležen je od uvođenja besplatnog boravka pre dve godine. U 2014. godini, na „gradskom spisku“ bilo je 49.226 dece, dok je danas taj broj prešao 60.000. Da su deca koja se upisuju, ali ne idu u vrtić, ustupila mesto onima koji čekaju, liste čekanja bi bile ukinute.
Podaci pokazuju da je najveća dolaznost zabeležena 2015. godine, kada je iznosila 62,4 odsto. Tokom poslednjih devet godina, samo nešto više od polovine upisanih, tačnije 59,6 odsto, redovno je pohađalo vrtić. Tokom leta, ovaj procenat dodatno opada, pa u beogradskim vrtićima prisustvuje tek svako drugo dete, sa prosečnom prisutnošću od 57,54 odsto.
Roditelji koji imaju podršku, poput „baka servisa“, često koriste vrtić samo kao rezervaciju mesta. Na taj način, deca koja ne pohađaju vrtić zauzimaju mesta za one mališane koji su u stvarnoj potrebi, ali nisu primljeni. Iako su kapaciteti na papiru popunjeni, u stvarnosti ima mesta za nekoliko hiljada mališana. Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu svestan je ovog problema, ali pronalaženje rešenja ostaje izazov.
Nasuprot tome, neki privatni vrtići izveštavaju o dolaznosti dece koja je konstantno viša od 90 odsto, što izaziva sumnju. Zbog ovog problema, pre dve godine uvedena je stroža kontrola prisutnosti u privatnim vrtićima, zajedno sa kaznama za one koji prikazuju netačne podatke. Odluka o subvencionisanju boravka u privatnim vrtićima dopunjena je odredbom da će oni koji prikazuju netačne podatke izgubiti pravo na finansijsku podršku iz gradske kase.
S obzirom na sve veće zanimanje za predškolske ustanove, jasno je da je finansijski aspekt ključan faktor za roditelje. Besplatni boravak i smanjenje cena doprineli su povećanju broja upisane dece, ali očigledno nije dovoljno da se obezbedi i redovno pohađanje. U situaciji kada se deca ne pojavljuju u vrtiću, javlja se ozbiljna neusklađenost između upisanih i prisutnih, što otežava funkcionisanje vrtića i stvara dodatne probleme u sistemu obrazovanja.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju i rešenja kako bi se osiguralo da sva deca koja žele da pohađaju vrtić imaju priliku za to. S obzirom na trenutne izazove, važno je da se nadležni organi fokusiraju na efikasne mere koje će omogućiti da predškolski sistem funkcioniše u punom kapacitetu, a istovremeno omoguće svim mališanima pristup obrazovanju koje zaslužuju.
Roditelji, kao ključni akteri u ovom procesu, takođe treba da budu svesni svojih opcija i obaveza, kako bi se obezbedila bolja budućnost za decu. Uloga vrtića u razvoju mališana nije samo čuvanje, već i pružanje kvalitetnog obrazovanja i socijalizacije, što je od suštinske važnosti za njihove kasnije životne puteve.
