U poslednjih nekoliko godina, srpsko pravosuđe suočilo se sa nizom brutalnih zločina u kojima su žene bile počinioci, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Jedan od najstravičnijih slučajeva je presuda Aldini Lakoti iz Sjenice, koja je nedavno osuđena na doživotni zatvor zbog ubistva svoje svekrve Bajre Lakote. Ovaj zločin obeležen je 121 ubodom noža, a presuda je pokazala da žene mogu biti izuzetno surove i svirepe prilikom izvršenja zločina.
U ovom trenutku, dok se čeka pravosnažnost Lakotine presude, najduže će na robiji provesti Beograđanka Ana Filipović, koja je osuđena na 37 godina zatvora zbog učešća u ubistvu svoje trogodišnje ćerke Katarine Janković. Ovaj zločin se dogodio 2005. godine, kada je emotivni partner Filipovićeve, Mališa Jevtović, brutalno pretukao i silovao devojčicu. Ana je, umesto da potraži pomoć za svoje dete, stajala u blizini i čuvala stražu dok je zločin trajao. Umesto medicinske pomoći, oni su devojčicu odveli kući i ostavili je da umire u mukama. Lekari su posumnjali u priču o njenoj povredi i alarmirali policiju.
Još jedan slučaj koji je potresao javnost dogodio se 2015. godine na Vračaru, gde je glumica Teodora Viktorović ubila svoju majku i baku. U ovom slučaju, teška porodična netrpeljivost dovela je do brutalnog nasilja, a Viktorovićeva je prvobitno bila osuđena na 30 godina zatvora, ali je Apelacioni sud smanjio kaznu na 20 godina. Tokom izdržavanja kazne, preminula je u bolnici u Požarevcu.
Maja Bađukić iz Negotina takođe je osuđena na 35 godina zatvora zbog ubistva četvoročlane porodice Kazimirović. Ovaj zločin, koji se dogodio 2019. godine, bio je motivisan koristoljubljem, jer su Bađukić i njen partner saznali da porodica ima mnogo novca. Tokom suđenja, utvrđeno je da je Maja manipulisala svojim partnerom kako bi ga navela na izvršenje zločina.
U Beogradu, Jelena Špagović pravosnažno je osuđena na 30 godina zatvora zbog brutalnog ubistva svoje komšinice, penzionerke Majde Garović, u junu 2019. godine. Motiv ovog zločina takođe je bio koristoljublje, jer je Špagović dugovala starici novac. Nakon ubistva, telo penzionerke raskomadala je i pokušala da se otarasi tragova.
Još jedan zapanjujući slučaj odnosi se na Oliveru Krsmanić, koja je 2005. godine, sa samo 20 godina, ubila taksistu Nezira Šišića, bivšeg policijskog inspektora. Prvobitno je bila osuđena na maksimalnu kaznu od 40 godina, ali je na ponovljenom suđenju kazna smanjena na 15 godina.
Ovi slučajevi ukazuju na to da nasilje nad porodicom i brutalni zločini ne poznaju pol, te da su žene, kao i muškarci, sposobne za izuzetno teške i nemoralne postupke. Pravosudni sistem u Srbiji nastavlja da se bori sa ovakvim zločinima, a kazne koje se izriču odražavaju ozbiljnost prekršaja.
Uprkos naporima da se smanji nasilje i zločini, ovi slučajevi pokazuju da je društvo još uvek suočeno sa dubokim problemima koji se tiču porodičnih odnosa i moralnih vrednosti. U budućnosti, važno je raditi na prevenciji ovakvih zločina kroz obrazovanje, podršku žrtvama i jačanje zajednice. Samo tako možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva.
