Sveti mučenik Isidor Hioski se danas slavi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovaj svetac, poznat po svojoj hrabrosti i posvećenosti veri, bio je mučenik u vreme vladavine rimskog cara Dekija. Isidor je rođen na ostrvu Hios, gde je od malena odgajan u hrišćanskoj veri. Njegov život bio je ispunjen postom, molitvom i dobrim delima, što ga je činilo uglednim među svojim savremenicima.
Kada je car Dekijeva vojska tražila novo pojačanje, Isidor je protiv svoje volje odveden u vojsku. Njegova posvećenost veri ubrzo je postala poznata i vojnici su ga prepoznali kao hrišćanina. Vojvoda ga je savetovao da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima, ali Isidor je hrabro odbio. Njegov odgovor, u kojem je istakao svoju veru u „istinitog i živog Boga Isusa Hrista“, svedoči o njegovoj nepokolebljivosti i hrabrosti.
Nakon njegovog odbijanja, vojvoda je naredio da ga prebiju, a zatim su mu odsekli jezik kako bi ga sprečili da i dalje ispoveda svoju veru. Međutim, čak i bez jezika, Isidor je nastavio da svedoči o Hristu Duhom Božjim. Ova njegova hrabrost nije prošla bez posledica za vojvodu, koji je ubrzo postao nem, kao kazna za svoja dela prema svetom mučeniku. Na kraju, vojvoda je naredio da se Isidor pogubi.
Isidor se radosno prihvatio presude i, hvaleći Boga, otišao je na gubilište gde je 251. godine izgubio glavu. Njegov prijatelj Amonije, koji je bio uz njega tokom poslednjih trenutaka, takođe je postradao zbog svoje posvećenosti svetitelju. Isidor je živeo sto petnaest godina, a njegovo nasledstvo i dalje inspiriše mnoge hrišćane širom sveta.
U savremenom društvu, razvod se često smatra normalnim, dok Crkva i dalje gleda na njega kao na bolan i ekstreman izlaz, moguć samo u izuzetno teškim okolnostima. Savremeni način života, ubrzan tempo i ekonomska nesigurnost doveli su do toga da se brak i porodica sve više percipiraju kao teret, a ne kao duhovni i emocionalni oslonac. Ove promene utiču na društvene norme i vrednosti, a brak postaje sve manje cenjen.
Uprkos ovim izazovima, Crkva nastavlja da poziva na očuvanje vrednosti braka i porodice, naglašavajući važnost duhovne povezanosti i međusobne podrške. Kroz molitve i duhovne prakse, vernici se podstiču da se bore protiv savremenih iskušenja i da ne zaborave na temeljne vrednosti hrišćanstva.
U ovoj svetkovini, sećamo se i Isidorovih reči i njegovog hrabrog svedočenja. Njegova posvećenost veri i hrabrost u patnji služe kao inspiracija za sve nas. Na današnji dan, okupljamo se kako bismo se molili za njegov zagovor i učili iz njegovog primera. U svetu koji se brzo menja, Isidor Hioski ostaje simbol čvrste vere i hrabrosti, pozivajući nas da se ne plašimo da sledimo svoje uverenja, čak i kada su naša uverenja u suprotnosti sa društvenim normama.
Na kraju, ovaj dan nije samo podsećanje na Isidorovu žrtvu, već i poziv na refleksiju o našim sopstvenim životima i vrednostima koje praktikujemo u svakodnevnom postojanju. Njegov život i mučeništvo nas podsećaju na važnost vere, izdržljivosti i posvećenosti, čak i u najtežim trenucima.
