Stručnjaci upozoravaju na ozbiljan problem konzumacije alkohola među maloletnicima, koji postaje sve izraženiji. U poslednjih nekoliko godina beleži se porast broja intervencija hitne pomoći zbog trovanja alkoholom kod mladih, posebno tokom proslava poput dočeka Nove godine. Prema podacima Hitne pomoći, 1. januara 2026. godine, najveći broj intervencija na javnim mestima bio je zbog osoba u alkoholisanom stanju, a među njima su se nalazili i tinejdžeri u uzrastu od 14 do 17 godina.
Ova pojava nije novina, ali se povećava s vremenom, dok se rani kontakt mladih sa psihoaktivnim supstancama sve više ističe kao jedan od najvećih društvenih izazova. Stručnjaci ukazuju na potrebu za edukacijom i otvorenom komunikacijom kako bi se smanjio ovaj problem. Pitanja kao što su pritisak vršnjaka, nedostatak nadzora, dostupnost alkohola i uticaj društvenih mreža postaju ključna u razumevanju ovog fenomena.
Zdravstvene ustanove beleže porast slučajeva trovanja alkoholom među decom. U poslednje vreme, Hitna pomoć u Beogradu beleži alarmantan broj poziva za maloletna lica, uključujući devojčicu od samo 13 godina koja nije bila svesna svog stanja ni nakon terapije. Ovi incidenti ukazuju na duboke promene u društvu koje najviše pogađaju mlade ljude u razvoju.
Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak iz oblasti fizičke hemije, naglašava da je problem konzumacije alkohola u Srbiji duboko ukorenjen. Prema zvaničnim statistikama, u Srbiji se više alkohola pije po glavi stanovnika nego mleka. Ovaj trend predstavlja ozbiljan zdravstveni problem, koji povlači za sobom i različita rizična ponašanja kod mladih. Osobito su ugroženi dečaci, koji, u periodu puberteta, podležu emocionalnim impulsima, što može dovesti do rizičnog ponašanja poput vožnje pod uticajem alkohola ili nasilničkog ponašanja.
Alkohol je posebno opasan za mlade, jer je njihov mozak još uvek u razvoju, a jetra nije potpuno sazrela. Zbog toga se alkohol brže apsorbuje i stvara veću koncentraciju u krvi, što povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Kombinacija alkohola i energetskih pića dodatno povećava opasnost, jer kofein može prikriti simptome pijanstva i navesti mlade da unesu više alkohola nego što mogu podneti.
Što se tiče polnih razlika, psihijatar prim. dr Aleksandar Ramah ukazuje na zabrinjavajući trend da devojčice i devojke danas piju gotovo jednako kao i dečaci. Ovaj fenomen delom je rezultat društvenih promena i emancipacije, što donosi svojevrsnu cenu po zdravlje mladih. Iako devojčice nisu nužno ugroženije po količini unetog alkohola, problem je prisutan kod oba pola.
Stručnjaci ističu da je pijenje kod mladih često povezano sa psihološkim potrebama, kao što su potreba za opuštanjem, zaboravljanjem ili traženjem prihvatanja. Ključ za rešavanje ovog problema leži u otvorenom razgovoru i edukaciji. Zastrašivanje nije efikasan pristup; potrebne su odgovarajuće poruke koje će mladima pomoći da razviju ispravne obrasce ponašanja.
U poslednje vreme, prvi kontakt sa alkoholom se sve više spušta. Dok je ranije granica bila oko 16-17 godina, sada se prvi kontakt beleži već sa 13 godina. Prema procenama, čak 95% ljudi pije, a među njima 10-15% populacije ima problematično pijenje. Stručnjaci naglašavaju da je važno razvijati odgovoran odnos prema alkoholu, kroz otvoren razgovor i podršku, kako bi se smanjili rizici vezani za zloupotrebu alkohola.
