Mladen Lazarević, otac 18-godišnjeg L.L., ispričao je potresnu priču o napadu na svog sina, koji se dogodio 16. februara na uglu Humske i Dinarske ulice. Prema njegovim rečima, L.L. nije bio aktivan navijač, a otac naglašava da sin nikada nije imao problema sa navijačkim grupama. U trenutku napada, L.L. je išao kod drugara, a napadači su ga presreli i postavili mu pitanje „za koga sada navijaš Ćaci?“, nakon čega su počeli da ga udaraju.
Mladen je istakao da njegov sin nije imao nikakve veze sa navijačima i da se povremeno samo gleda fudbalske utakmice. „Nema tu obračuna navijačkih grupa“, rekao je Mladen, dodajući da sin nikada nije bio aktivan u tom smislu. U trenutku napada, L.L. je bio samo 150 metara od svoje kuće kada su ga napali huligani.
Prema rečima Mladena Lazarevića, stanje njegovog sina je izuzetno loše. „Obe šake su mu polomljene, leva potkolenica je povređena, a ima i više posekotina po glavi. Zadobio je između 25 i 30 udaraca palicom“, rekao je otac. Napadači su se, nakon što su završili sa udaranjem, vratili još nekoliko puta da ga udare, što ukazuje na to da su imali nameru da ga ozbiljno povrede ili čak ubiju.
Mladen je takođe napomenuo da ne zna razloge zašto je napad izvršen, ali je odlučan u nameri da sazna istinu. „Borićemo se do kraja“, poručio je. On je bio ogorčen zbog nedostatka pomoći koju je njegov sin primio nakon napada. „Niko mu nije pomogao. Vidite taksistu koji ga je video krvavog na pločniku i obišao, nije hteo da stane. Samo jedan dečkić od oko 11 godina prišao je da mu pomogne“, rekao je Mladen, naglašavajući kolika je to sramota za društvo.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme u društvu, posebno kada je reč o nasilju među mladima i lošoj reakciji prolaznika u situacijama kada je potrebna pomoć. Mladenova priča je potresna i otvara mnoga pitanja o tome kako se društvo ponaša prema nasilju i kako se uopšte može sprečiti ovakvo ponašanje.
Nasilje na ulicama, posebno među mladima, postaje sve češći problem. Dok se neki smatraju navijačima i učestvuju u sukobima, mnogi drugi, poput L.L., postaju žrtve bespotrebnog nasilja. U ovakvim situacijama je važno da se društvo ujedini i stane u zaštitu onih koji su nemoćni.
Pitanje koje se nameće jeste kako se može stvoriti sigurnije okruženje za mlade. Da li su potrebne veće mere zaštite, edukacija o nenasilju ili možda bolja saradnja između policije i zajednice?
Mladen Lazarević je odlučan da se bori za pravdu za svog sina i da skrene pažnju na ovaj važan problem. Njegova priča može poslužiti kao podstrek drugima da se suprotstave nasilju i da ne okrenu glavu kada vide nekoga u nevolji.
U društvu gde je nasilje nažalost postalo svakodnevica, važno je podići svest o ovim problemima i raditi na njihovom rešavanju. Mladenov poziv na akciju je jasan: „Borićemo se do kraja“. Svako od nas može igrati ulogu u stvaranju sigurnijeg i pravednijeg društva.
