Nakon što je Zagreb nedavno blokirao Crnoj Gori otvaranje poglavlja sa Evropskom unijom (EU), postavlja se ključno pitanje: da li Hrvatska može da stavi veto na prijem celog Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju? Stručnjaci smatraju da se to, u presudnom trenutku, verovatno neće desiti, ali da je evropska integracija regiona postala napeta „trka sa vremenom“.
Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu, iznosi svoje mišljenje za „Blic“, naglašavajući da „Hrvatska apsolutno može da stavi veto ili zaustavi prijem Zapadnog Balkana ako želi, ali da u presudnom trenutku to – neće uraditi“. Savković objašnjava da su razlozi za to dva: prvo, niko ne želi da bude sam u takvoj situaciji, a drugo, to bi bilo protivno njihovim interesima. Osim toga, kako dodaje, Hrvatska se više usredsređuje na to da izvuče maksimalne koncesije pre nego što Crna Gora postane članica, jer bi tada izgubila sposobnost da utiče na procese.
Međutim, Savković upozorava da Hrvatska može usporiti proces proširenja tako što će „pojediti vreme“ koje je otvoreno za proširenje. „Hrvatska može da zaustavi jednom, pa drugi put, smanjujući tako vremenski ‘prozor’ u kojem Crna Gora pokušava da postane članica,“ ističe on. U tom kontekstu, ukazuje na moguće promene političke situacije u Francuskoj, koje bi mogle dodatno zakomplikovati situaciju.
Tema blokade koju je Hrvatska postavila prema Crnoj Gori postala je centralna tačka regionalne pažnje, posebno nakon što je Zagreb na Međuvladinoj konferenciji u Briselu blokirao otvaranje trećeg poglavlja koje se odnosi na saobraćajnu politiku. Prema izvorima iz hrvatskih medija, postoje dva razloga za ovakvu odluku. Prvi se odnosi na pitanje kabotaže, tj. prava prevoznika iz jedne države da obavlja prevoz unutar druge. Hrvatska strahuje da bi cene crnogorskih prevoznika, koje su znatno niže, mogle ugroziti tržište njihovih prevoznika. Drugi razlog se odnosi na vazdušne karte, gde Hrvatska smatra da bi određeni prikaz mogao oslabiti njenu poziciju u budućem razgraničenju sa Crnom Gorom.
Ova blokada nije prvi put da Hrvatska preduzima ovakve mere. Krajem 2024. godine, Hrvatska je već blokirala Crnoj Gori zatvaranje poglavlja vezanog za spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Milan Knežević, predsednik opozicione Demokratske narodne partije, reagovao je na ovu situaciju, sugerišući da bi Crna Gora mogla da piše „Za dom spremni“ na nebu kako bi umirila Hrvatsku i omogućila otvaranje poglavlja sa EU. Ovaj komentar ukazuje na napetosti između dve zemlje i na osećaj frustracije zbog blokada.
Iz Hrvatske su se čuli i zahtevi koji se odnose na Srbiju. Zagreb je nekoliko puta naglasio da će imati određene zahteve kako bi dao zeleno svetlo Beogradu za članstvo u EU. Sporna pitanja obuhvataju demarkaciju granica na Dunavu, pitanje nestalih lica i zahtev za ratnu odštetu. Savković naglašava da druge članice EU mogu stati uz Crnu Goru i pomoći u pronalaženju rešenja s Hrvatskom, ali samo ako su svi konstruktivni i posvećeni istom cilju.
Situacija u kojoj članica EU postavlja uslove i blokira članstvo druge zemlje nije nepoznata na regionalnoj, ali ni na globalnoj političkoj sceni. Primera ima mnogo, uključujući Grčku i Severnu Makedoniju, gde je Grčka koristila spor oko imena kao sredstvo pritiska na Makedoniju. Takođe, postoje i primeri Slovenije i Hrvatske, kao i Kipra i Turske, gde su članice EU koristile svoj status za rešavanje spornih teritorijalnih pitanja.
Trenutna situacija na Zapadnom Balkanu pokazuje da je put do članstva u EU složen i pun prepreka. Crna Gora je otvorila 33 pregovaračka poglavlja, ali se suočava sa zastoju. Srbija ima status kandidata od 2012. godine i otvorila je 22 od 35 poglavlja. Albanija je nedavno otvorila svoj prvi klaster pregovora, dok je Severna Makedonija suočena sa novim blokadama. Bosna i Hercegovina je dobila status kandidata krajem 2022. godine, ali se suočava sa unutrašnjim političkim preprekama koje otežavaju napredak.
Na kraju, jasno je da će evropske integracije regiona biti i dalje izazov, a situacije poput ove između Hrvatske i Crne Gore samo dodatno komplikuju već složeni proces.
