Evropski prvak u rvanju grčko-rimskim stilom, Emin Seferšajev, našao se u centru skandala u Hrvatskoj kada su mu vlasti saopštile da mu je viza nevažeća. Ovaj incident se dogodio tokom Svetskog prvenstva održanog u Zagrebu od 13. do 21. septembra, na kojem je ruski reprezentativac planirao da učestvuje.
Seferšajev je dobio vizu krajem avgusta i bez problema je ušao u Hrvatsku. Međutim, dok je boravio u hotelu, policija je došla do njegove sobe i odvela ga na ispitivanje. Tokom pritvora, koji je trajao čak sedam sati, postojala je mogućnost da bude odveden u kamp za migrante pre nego što bi bio deportovan. U ovom teškom trenutku, uz njega su bili ruski konzul, njegov advokat, kao i Mihail Mamijašvili, predsednik Ruskog rvačkog saveza.
Situacija se na kraju rešila zahvaljujući intervenciji Nenada Lalovića, predsednika Svetske rvačke federacije i člana Međunarodnog olimpijskog komiteta. Lalović je uspeo da izdejstvuje prelazno rešenje, prema kojem je Seferšajev prvo prebačen u Srbiju, a zatim je mogao da se vrati u Rusiju.
Iako je na kraju izbegao deportaciju, Seferšajev nije mogao da učestvuje na takmičenju, što je za njega bio veliki gubitak. Prema izveštajima iz Hrvatske, svedoci su primetili da je ruski rvač napustio zemlju sa osmehom na licu, uprkos neprijatnostima kroz koje je prošao.
Mihail Mamijašvili je kasnije objasnio suštinu problema, demantujući tvrdnje da Seferšajev nije imao odgovarajući pasoš. Naglasio je da je pasoš izdat u Krasnodarskom kraju, a ne na Krimu, kako su neki mediji izveštavali. Ovaj incident otvorio je pitanja o politici prema ruskim sportistima, posebno u svetlu nedavnih odluka Svetske rvačke federacije koja je od 2023. godine dozvolila ruskim i beloruskim sportistima da nastupaju pod neutralnim statusom, prema preporukama Međunarodnog olimpijskog odbora.
Ova situacija nije jedini slučaj u kojem su ruski sportisti doživeli probleme zbog političkih tenzija i sankcija. Mnogi sportisti su se suočili sa sličnim preprekama kada su pokušavali da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, što ukazuje na sve veći uticaj politike na sport.
U ovom konkretnom slučaju, reakcija hrvatskih vlasti može se posmatrati kao deo šireg trenda, gde se sport koristi kao platforma za izražavanje političkih stajališta. Ovaj incident je izazvao različite reakcije u javnosti, a posebno među sportskim zajednicama.
Dok se Seferšajev vratio u Rusiju, mnogi se pitaju kako će se ovakvi incidenti odraziti na buduće takmičenja i odnose između zemalja. Sa svakim novim slučajem, sve je jasnije da sport nije imun na političke pritiske, a sportisti, poput Seferšajeva, su često na udaru tih tenzija.
U svetlu svega ovoga, važno je da se izgrade jasne i pravedne procedure za međunarodna takmičenja kako bi se izbegli slični problemi u budućnosti. Sport bi trebao da služi kao sredstvo za povezivanje ljudi, a ne kao alat za političke sukobe.
Na kraju, incident sa Seferšajevim postavlja pitanje o tome kako se politika i sport prepliću u savremenom svetu i šta možemo učiniti da obezbedimo sigurnije i pravednije uslove za sve sportiste, bez obzira na njihovu nacionalnost.
