Prerana smrt akademika Isidore Žebeljan, koja je preminula 2020. godine, sprečila je da završi svoj Koncert za hornu, koji je bio namenjen njenom dugogodišnjem saradniku, hornisti Štefanu Doru. Ovaj istaknuti hornista, koji je član Berlinske filharmonije i dobitnik Gremija, nastupiće 24. aprila sa Beogradskom filharmonijom i izvesti porudžbinu nazvanu „Mezijski hramovi“, koju je napisao Veljko Nenadić, takođe Isidorin student. Ova kompozicija uključuje motive koji su skicirani za nedovršeni koncert.
Pod dirigentskom palicom Kristijana Rajfa, na programu će se naći i delo Isidore Žebeljan „Igra drvenih štapova“ za hornu i gudački orkestar. Štefan Dor, koji je ranije nastupao sa Beogradskom filharmonijom, takođe će biti solista u ovom delu. Dor ističe da je Isidora imala svoj poseban muzički jezik, koji ne bi trebalo kopirati. Veljko Nenadić je napravio novu kompoziciju koristeći njene skice, a Dor veruje da će Isidora biti zadovoljna kako je Nenadić interpretirao njene ideje.
U razgovoru o svojim sećanjima na Isidoru, Dor naglašava koliko su brzo prevazišli prvobitni oprez u komunikaciji. Otvoreno su razgovarali i kritikovali jedni druge, što je doprinelo njihovom bliskom odnosu. Kada je Isidora došla na probe svog dela „Klin čorba“, odmah je postalo jasno koliko je bila otvorena kao muzičar. Njen način objašnjavanja kroz pevanje ili igranje bio je prirodan, a njeni kompleksni ritmovi su fascinirali mnoge. Dor primećuje da su ritmovi u muzici postajali sve složeniji kako se putovalo južnije od Nemačke, što se i reflektuje u Isidorinim delima, koja kombinuju lokalne muzičke tradicije sa savremenim jezikom.
Dor smatra da je kulturno nasleđe u kojem se umetnici formiraju od suštinskog značaja, i naglašava potrebu da se očuvaju specifičnosti u eri globalizacije. Govoreći o orkestrima, Dor ističe da u Berlinskoj filharmoniji trenutno ima 34 nacije, što ih čini poput Ujedinjenih nacija. Iako su članovi različitih nacionalnosti, način sviranja ostaje tradicionalan, sa korenima koji se ne menjaju.
Što se tiče njegove uloge kao soliste i dirigenta, Dor se šali da, kada je u ulozi dirigenta, ne želi da hornisti sviraju jače od drugih instrumenata. Iako je počeo da se bavi dirigovanjem tokom pandemije, sada se više fokusira na sviranje koncerata za hornu, svestan da će uskoro morati da se povuče zbog fizičkih ograničenja. Kada bude došlo vreme za to, planira da se više posveti dirigovanju.
Dor takođe ukazuje na to da je u klasičnoj muzici, posebno u delu posvećenom hornama, došlo do vakuuma u kompozicijama tokom druge polovine 20. veka. Mnogi kompozitori su više pisali za trombone i trube, dok je hornu često zanemarivali jer njen zvuk može delovati romantično. Međutim, krajem 20. veka, mnogi su se ponovo okrenuli ovom instrumentu, što je dovelo do povećane pažnje prema hornama.
U večernjem nastupu, Štefan Dor će premijerno izvesti „Mezijske hramove“, što predstavlja značajan trenutak u njegovoj karijeri i omaž Isidori Žebeljan. Njegova posvećenost muzici i želja da zadrži njen duh živi kroz nova dela govore o dubokom poštovanju koje oseća prema svojoj mentorici i njenom nasleđu.
