Knjiga koju je „s nogu“ napisao pustolov, polihistor, ratnik i obaveštajac Patrik Li Fermor, pod imenom „Vreme darova: Pešice do Konstantinopolja od Huka u Nizozemskoj do Srednjeg Dunava“, nedavno je objavljena u izdanju „Službenog glasnika“, u prevodu Danijele Jovanović. Ovaj putopis, čijeg su autora Britanci nazvali „kombinacijom Indijane Džounsa, Džejmsa Bonda i Grejama Grina“, predstavljen je u kafe-knjižari „Glasnik“ u Beogradu.
Fermor pripada specifičnoj liniji ljudi u evropskoj kulturi, od Bajrona do Lorensa od Arabije, koji su se suprotstavljali društvenim konvencijama, ukazao je književni kritičar Petar Arbutina. On je istakao da je Fermor neverovatna figura, koji je 1933. godine, kao dečak od 17 godina, krenuo da obiđe Evropu pešice. To je bio izuzetan poduhvat, jer je sa iznosom od jedne funte nedeljno započeo putovanje na kojem je planirao da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“. Njegovo svedočenje o toj avanturi prikazuje kako je jednog dana pešačio ili „stopirao“ seosku zapregu, dok je drugog bio gost u dvoru nekog habzburškog plemića.
Fermorov putopis ne samo da je sjajno napisan, već predstavlja i dragocen istorijski izvor, naglasila je istoričarka Gordana Milosavljević Stojanović, koja je prevela ovo delo. Knjiga je prvi put objavljena 1977. godine, kada je autor imao već 62 godine, tako da su u njoj sećanja mladića prožeta znanjem i bogatim iskustvom zrelog čoveka. To joj daje dubinu, emocionalnu i saznajnu moć. Jezik kojim je pisana je znatno drugačiji od današnjeg, rečenice se sporo razvijaju, duge su i pune detaljnih opisa, ali u tome leži čar Fermorovog pisanja, dodala je Jovanović.
Fermor putuje kroz Evropu u „zakasnelom“ 20. veku, koji zapravo počinje 1918. godine. Petar Arbutina je naglasio da je to izuzetno svedočanstvo o vremenu kada je umirala dekadentna Evropa „Bel epoka“. Fermor je knjigu napisao skoro 50 godina posle putovanja, što je dobro jer se odmaknuo na distancu s koje je doživljajima i iskustvima iz mladosti dao pravi kontekst.
Fermorova putovanja su bila obeležena ne samo fizičkim prelaženjem razdaljina, već i dubokim susretima sa ljudima i kulturom. Njegova sposobnost da opiše ljude i mesta s tako bogatom slikom i emocionalnom snagom čini njegovu knjigu ne samo pustolovinom, već i pravim literarnim delom. U jednom trenutku, on se susreće s različitim narodima, običajima i načinima života, pružajući čitaocima jedinstven pogled na Evropu tog vremena.
Osim ličnih doživljaja, knjiga obuhvata i širi kontekst političkih i društvenih događaja. Fermor se suočava sa previranjima i sukobima koji su obeležili to doba, a njegov stil pisanja omogućava čitaocima da se osećaju kao da su deo njegovih avantura. Opisi pejzaža, gradova i ljudskih sudbina su toliko snažni da ostavljaju dubok utisak i podstiču na razmišljanje o prolaznosti vremena i promenama koje su se dogodile.
Takođe, njegov putopis je i svojevrsna meditacija o prirodi putovanja i istraživanja. Fermor često razmišlja o smislu putovanja, o tome šta znači biti na putu, kako putovanje menja čoveka i kako se kroz susrete s drugima oblikuje identitet. Njegova sposobnost da prepozna i zabeleži suštinske trenutke u ljudskim životima, kao i da ih poveže sa širim društvenim kontekstom, čini njegov rad izuzetno vrednim.
Knjiga „Vreme darova“ nije samo putopis; to je delo koje istražuje duboke teme ljudske egzistencije, identiteta i kulture. Fermor nas poziva da razmislimo o vlastitim putovanjima, kako fizičkim, tako i metaforičkim, i o tome kako nas ona oblikuju. Njegov glas ostaje relevantan i inspirativan, pružajući čitaocima mogućnost da istraže svet kroz oči jednog od najneobičnijih putnika 20. veka.
