Frizerka Marion Alemajer iz Nemačke se seća 23. marta 2020. godine, kada su vlasti najavile finansijsku pomoć za samostalne delatnike i mala preduzeća pogođena pandemijom koronavirusa. Tadašnji ministar finansija Olaf Šolc je rekao da je pomoć „podrška, a ne zajam“, dok je ministar privrede Peter Altmajer tvrdio da „nikoga nećemo ostaviti samog“. Pet godina kasnije, međutim, Alemajer se suočava sa zahtevom vlasti da vrati 3.500 evra od ukupno 9.000 evra koje je dobila kao pomoć.
Alemajer je koristila tu pomoć kako bi preživela šest nedelja bez prihoda, ali sada su pokrajinske vlasti u Severnoj Rajni-Vestfaliji insistirale na vraćanju dela pomoći. Iako je podnela žalbu zbog prvobitnog zahteva za povraćaj od 7.000 evra, situacija nije postala lakša. „Ne mogu da verujem da se ovo dešava. Rekli su da je novac bespovratan, a sada ga traže nazad“, izjavila je za Deutsche Welle.
Pitanje povraćaja pomoći izazvalo je haos u Nemačkoj, jer svaka pokrajina ima drugačiji pristup. U nekim slučajevima, žalbe se ne mogu podnositi, već se mora ići direktno na sud, dok su druge pokrajine, poput Hesena, uvele moratorijum na provere pomoći. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, uslovi za povraćaj su menjani čak 15 puta u nekoliko nedelja, što je dodatno unelo konfuziju među pogođenima.
Frizerska industrija je posebno pogođena ovom situacijom. Frizer Guido Virc, predstavnik frizerske zajednice u pokrajini Rajna-Falcu, ističe da se industrija nikada nije potpuno oporavila. „Naši prihodi su se vratili na nivo pre korone tek krajem 2024. godine, i to uz manji broj klijenata i osoblja“, rekao je Virc, koji se sada suočava sa vraćanjem 15.000 evra pomoći u ratama.
Rajner Herman, osnivač interesne grupe NRW-Soforthilfe, naglašava da mnogi mali preduzetnici osećaju bes, očaj i izdaju zbog te situacije. „Ljudi su slomljeni. Neki podnose zahteve za stečaj jer se računa i pomoć iz drugog talasa pandemije“, dodaje on.
Herman smatra da je ključna greška bila u tome što nemačka savezna vlada nije jasno definisala uslove pomoći, već je to prepustila pokrajinama, što je dovelo do nejasnoća i konfuzije. U poređenju s tim, Belgija je uvela fleksibilan sistem pomoći koji se prilagođavao svakog meseca, bez pravnih zavrzlama i protesta.
Pomoć koja je trebala da bude spas za mnoge male preduzetnike u Nemačkoj sada se pokazuje kao izvor pravne nesigurnosti i finansijskog pritiska. Mnogi se osećaju prevarenima, a neki su dovedeni na rub opstanka. Za Marion Alemajer i hiljade drugih poput nje, priča o državnoj pomoći zbog pandemije još uvek nije završena, ostavljajući gorak ukus nepravde.
