Sitna, gotovo nevidljiva, i potencijalno opasna. Svakodnevno je nesvesno unosimo kroz vodu, hranu, pa čak i vazduh. Reč je o mikroplastici – delićima plastike koji mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme i dugoročne posledice po čitav ekosistem. Mikroplastika uključuje deliće plastike manji od pet milimetara, koji nastaju razgradnjom većih predmeta i direktno ulaze u proizvode koje svakodnevno koristimo. Danas se hrana često poručuje i najčešće pakuje u plastične posude ili stiropor, što znači da štetne materije lako dospevaju i u hranu.
Nutricionisti ističu da je posebno rizično kada se takva ambalaža dugo čuva ili izlaže suncu. „Što su još podobniji uslovi da se mikroplastika polako i malo otpusti u tu vodu. Ono što je preporučeno da bi se predupredile ovakve situacije je da bi hrana bila što bezbednija, da se apsolutno plastične ambalaže koliko god je moguće izbegavaju, da ljudi više koriste neke prirodnije materijale,“ kaže nutricionista Ana Banduka Todorović.
Dobra zamena za plastične proizvode mogu da budu staklo, karton, papir, ali i konoplja. Mikroplastika ne završava samo u plućima ili jetri, jer su analizama pronađene i u mozgu, reproduktivnim organima, a veća količina prisutna u organizmu može da dovede i do tromboze i infarkta. Hemičar Mladen Nikolić naglašava da mnogi problemi sa zdravljem, uključujući neplodnost, mogu biti povezani sa unošenjem mikroplastike.
„Istraživanja pokazuju da mikro i nanoplastika skraćuju životni vek ćelija imunog sistema, što može da poveća rizik od raznih bolesti. Stručnjake posebno zabrinjava i to što su mlađe generacije, pa čak i bebe u stomaku, izložene ovim štetnim efektima od najranijeg doba,“ dodaje Nikolić. Kontaminacija hrane, koja se radi boljeg prinosa, već tretira raznim pesticidima, dodatno pogoršava situaciju.
Zbog toga je važno da se voće i povrće temeljno peru, a preporučuje se i korišćenje rastvora sode bikarbone kako bi se smanjio efekat hemijskih agensa. „Uticaj mikroplastike na ljudsko zdravlje može da se odrazi na nivou hormonskih dešavanja u organizmu, inflamacija ili upala,“ upozorava Nikolić.
Ukoliko se takva hrana konzumira u većim količinama i na duže staze, može dovesti do onkoreakcija, upozoravaju stručnjaci. Efekat mikroplastike u telu može se uporediti sa ‘trojanskim konjem’ koji polako i kontinuirano ispušta opasne supstance. „Nula je količina koja može da bude potpuno zdrava. Jer da se razumemo, vi možete najmanje parčence plastike kada uđe. Da, ono obično neće otići u srce. Jedno, jedino parčence plastike koje se zaglavi u vašem srcu napraviće tromb, napravit će infarkt,“ naglašava Nikolić.
Dok svakodnevno koristimo plastične proizvode, često ne razmišljamo da svaka čestica mikroplastike koju unesemo može da završi upravo tamo gde je najopasnije. Na globalnom nivou već se rade protokoli koji će smanjiti unos štetnih materija, a od 2027. godine u našoj zemlji biće zabranjena upotreba mikroplastike u kozmetičkim proizvodima koji se ispiraju sa tela.
U svetlu svih ovih informacija, važno je podići svest o rizicima koje mikroplastika nosi. Neophodno je doneti odgovarajuće mere kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi i očuvalo prirodno okruženje. Promena u svakodnevnim navikama i prelazak na prirodne materijale može značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema izazvanih mikroplastikom.
