Republički geodetski zavod po prvi put je prema metodologiji Evropske unije objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ovi podaci ukazuju na to da su oranice i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a domaće tržište se postepeno približava evropskom proseku. Prema najnovijim informacijama, prosečna cena hektara oranice u Srbiji iznosi 9.600 evra.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da je obradivo zemljište strateški važno, s obzirom na sve manju dostupnost i rastuće potrebe za hranom. U prognozama se predviđa da će vrednost ovog zemljišta rasti, dok se razlike u cenama mogu primetiti na različitim lokacijama. Na primer, hektar njive u blizini Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra, što ukazuje na ekstremne cene koje se mogu pojaviti zbog raznih faktora.
Prostran objašnjava da visoke cene zemljišta često proizlaze iz pretpostavki o budućim infrastrukturnim projektima, mogućnostima za prevođenje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, kao i špekulativnim radnjama. Svako ko ulaže u ovaj sektor očekuje profit, što dodatno podiže cenu.
Atraktivna područja za poljoprivredu u Srbiji uključuju Vojvodinu, Stig i Mačvu. Međutim, postoje regije gde se zemljište slabo prodaje, jer se tradicionalno čuva za buduće generacije. U Istočnoj Srbiji, kao i u okolini Kučeva i Petrovca na Mlavi, ovakve tradicije su veoma izražene, a zemljište se često daje u zakup umesto da se prodaje.
Prostran takođe ukazuje na loš odnos prema poljoprivrednom sektoru u Srbiji. Mnogi faktori doprinose tome da se obradivo zemljište ne tretira sa potrebnom pažnjom, što može imati dugoročne posledice na poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju u celini.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji predstavlja izazove, ali i prilike za investitore. Sa rastućim potrebama za hranom i smanjenjem dostupnog zemljišta, očekuje se da će cene nastaviti da rastu, što može privući nove investicije u sektor. Pravilnim pristupom i strategijama, Srbija može iskoristiti svoj potencijal u poljoprivredi i obezbediti stabilnost u snabdevanju hranom za buduće generacije.
