Snežana Brkić, dekanica Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, uhapšena je jutros kao deo policijske akcije koja se sprovodi zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja. Tokom hapšenja, u kojem su takođe učestvovale još pet osoba, među kojima se nalaze profesori koji su pružali podršku studentskim štrajkovima, situacija u akademskoj zajednici je dodatno eskalirala.
Više javno tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv hapšenih zbog sumnje u ometanje rada fakulteta. Ova odluka je usledila nakon što su studentski štrajkovi doveli do potpunog blokiranja nastave, stavljajući sve akademske aktivnosti na čekanje. Zaposleni na fakultetu smatraju da su hapšenja rezultat političkog progona, a mnogi nastavnici i dalje učestvuju u štrajku, odbijajući da pređu na online nastavu bez prethodnog dogovora sa studentima.
U proteklim danima, hapšenja profesora izazvala su znatne zabrinutosti unutar akademske zajednice, a brojni članovi fakulteta izražavaju strah od potencijalnog zastrašivanja koje ovo može izazvati. Akademski plenum je izrazio stav da su hapšenja posledica odmazde vlasti, što ukazuje na napetosti između institucija i državnih organa.
Mnogi veruju da su hapšenja strateški usmerena ka potpunom gušenju slobode mišljenja i protesta unutar akademskog prostora. Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti obrazovanja i nauke u Srbiji, a osvetljava i širu sliku političke atmosfere u zemlji.
Dok se čini da se tenzije između studentskih organizacija i administracije pogoršavaju, postoji i strah da bi ovakve mere mogle dati signal budućim studentima i profesorima o potencijalnim posledicama angažovanja u društvenim pitanjima. Kao rezultat toga, akademske slobode koje su se dugo smatrale temeljnim principima univerziteta, sada su dovedene u pitanje.
Ova situacija nije samo delikatna za članove fakulteta, već i za celokupnu studentstvo koja traži svoju sigurnu podlogu za izražavanje svojih stavova. U vreme kada je akademska zajednica na Udruženju vladala otvorena diskusija o reformama i poboljšanjima obrazovanja, sada se suočava sa represivnim akcijama koje mogu imati dugoročne posledice na njen razvoj.
U dodatku tome, mnogo je pitanja koja ostaju odgovora koja se tiču budućnosti sveučilišne autonomije i prava studenata da mirno izražavaju svoje stavove. Kako se život na fakultetu nastavlja pod senkom hapšenja, za očekivati je da će se protesti i dalje održavati dok studenti i profesori traže pravdu i pravičnost.
U ovom trenutku, akademska zajednica se suočava sa izazovima koji ne samo da utiču na rad fakulteta, već i na moral i integritet obrazovnog sistema u celini. Ova situacija naglašava važnost očuvanja akademskih sloboda i prava na protest, kao i potrebu za otvorenom dijalogom između studenata, profesora i vlasti. Tek kada se stvore uslovi za saradnju i razumevanje, može se očekivati pozitivna promena.
