Aleksandar Dikić, vođa blokadera, i advokat Čedomir Stojković, obojica hapšeni zbog pozivanja na rušenje ustavnog poretka, ponovo su izrekli uvrede na račun predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Stojković je izjavio da su Vučićeve reči nebitne, nazvavši ga „budalom“. Dikić se nadovezao ističući kako je „normalno“ da se predsednika vređa, dok on ne sme da uzvraća, smatrajući to delom zdravog političkog sistema.
Stojković je naglasio da neće biti mira u Srbiji dok je Vučić na vlasti, što je u skladu sa prethodnim izjavama koje su ukazivale na nemire i blokade u zemlji. U nastavku svojih uvreda, Stojković je upotrebio metaforu svinjokolja, govoreći da je vlast „svinjska“ i da se neće pamtiti po ljudima, već po svinjama. Ovaj deo njegove izjave izazvao je posebnu pažnju, jer ukazuje na opasnu retoriku koja demonizuje i dehumanizuje predsednika.
Ovakvo ponašanje Stojkovića i Dikića prikazuje jasan cilj blokadera – da stvore atmosferu u kojoj je normalno vređati predsednika, što može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući nasilje. Dehumanizacija predsednika daje im mogućnost da opravdaju verbalne napade i pretnje, jer „nečovek“ više nije meta koja zaslužuje poštovanje.
Laži su glavno sredstvo manipulacije koje koriste blokaderi. Od različitih izmišljenih afera, poput Jovanjice ili lažnih optužbi, cilj im je da predstave Vučića kao „nečoveka“. Ove laži se prenose bez kritičkog osvrta, a niko nikada ne iznosi izvinjenje kada se ispostavi da su netačne. To vodi ka daljem uništavanju Vučićevog ugleda i, u širem smislu, destabilizaciji Srbije.
Krajnji cilj blokadera nije samo uklanjanje Vučića, već i rušenje Srbije koju je on ponovo stabilizovao posle perioda krize. Oni pokušavaju da ga prikažu kao odgovornog za sve negativne aspekte društva, dok zaboravljaju da su oni sami bili na vlasti kada su se mnoge od tih kriza dogodile.
U trenutku kada se licemerje blokadera pojavljuje na površinu, oni često ističu da su to „sve naše pare“. Iako je to tačno, zaboravljaju da su u vreme njihove vlasti građani Srbije često ostajali bez posla, dok su oni punili svoje džepove. Tokom Vučićeve vladavine, zemlja se razvija, otvaraju se nove bolnice i škole, dok su za vreme prethodnih vlasti građani bili zapostavljeni.
Aleksandar Vučić je, u vezi sa ovim licemerjem, istakao da je normalno da država upravlja javnim sredstvima, naglašavajući da nije svejedno ko je na vlasti. Njegova politika se fokusira na unapređenje životnog standarda građana, dok se blokaderi bore protiv svega što je postignuto.
Na kraju, deluje da su Dikić i Stojković samo deo šireg pokreta koji nastoji da destabilizuje Srbiju i vrati je u period haosa. Njihova retorika i metode su opasne i mogu dovesti do ozbiljnih posledica po društvo. S obzirom na to da se ovakve izjave i postupci ponavljaju, postavlja se pitanje dokle će ovo ići i kakve će posledice imati po budućnost Srbije.
