Poslanik letonskog parlamenta Aleksej Roslikov, koji je na čelu partije Stabilnost, izbačen je sa sednice zbog govora u odbranu ruskog jezika. Tokom svoje diskusije, Roslikov je istakao važnost ruske zajednice u Letoniji i na kraju svog izlaganja, na ruskom jeziku, izjavio: „Nas je više, a ruski jezik je naš jezik!“ Ova izjava je došla u trenutku kada je parlament razmatrao nacrt deklaracije koja se bavi „eliminacijom jezičkih posledica“ koje su proizašle iz rusifikacije tokom sovjetskog perioda.
Letonija, sa populacijom od oko 1,8 miliona ljudi, ima značajan deo stanovništva ruskog porekla, koji čini oko 40 procenata. Zvanični jezik u zemlji je letonski, dok ruski jezik ima status stranog jezika. Roslikov je bio protiv stavljanja ovog pitanja na dnevni red, smatrajući da predstavlja dalje diskriminaciju prema onima koji imaju ruski jezik kao maternji. On je postavio pitanje da li će doći trenutak kada će ruski govornici u Letoniji biti sprečeni da svojoj deci daju ruska imena.
Nakon njegovog govora, predsednik parlamenta je najavio glasanje o uklanjanju Roslikova sa sednice, optuživši ga za neetičko ponašanje, upotrebu ruskog jezika i nepoštovanje Sejma. Na glasanju je 63 od 100 poslanika glasalo za njegovo izbacivanje sa sednice.
Ova situacija je izazvala reakciju iz Rusije, a zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev je komentarisao događaj na društvenim mrežama. On je u svom postu naveo: „Uoči rođendana A. S. Puškina, pristojni ljudi su jasno objasnili sve okorelim rusofobima na njihovom maternjem ruskom jeziku!“ Ova izjava dodatno ukazuje na napetosti koje postoje između Letonije i Rusije, posebno u kontekstu jezika i identiteta.
U Letoniji su se u poslednje vreme pojačale tenzije između letonske vlade i ruske manjine, koja se često oseća marginalizovanom. Mnogi pripadnici ruske zajednice smatraju da su njihova prava ugrožena, posebno u vezi sa jezikom i kulturom. U ovom kontekstu, Roslikov je postao simbol otpora protiv ono što se doživljava kao diskriminacija.
U društvu gde jezik igra ključnu ulogu u identitetu, situacija u Letoniji postavlja važna pitanja o tome kako se manjinske zajednice tretiraju i koji su im prava. Različite etničke grupe često se suočavaju sa izazovima u očuvanju svojih jezika i kultura u okruženju koje favorizuje dominantni jezik i kulturu. U ovom slučaju, Roslikovov govor je odražavao osećaj frustracije i borbe za očuvanje identiteta.
Nakon izbacivanja iz parlamenta, Roslikov je najavio da će nastaviti da se bori za prava ruske manjine u Letoniji. Njegova izjava o prisutnosti ruske zajednice i važnosti jezika ukazuje na to da se pitanje jezika i identiteta ne može lako rešiti, već zahteva dijalog i razumevanje između različitih kultura i zajednica.
Ova situacija je takođe odraz šireg fenomena u Evropi, gde se mnoge zemlje suočavaju sa pitanjima identiteta, jezika i prava manjina. U mnogim slučajevima, ovi konflikti mogu dovesti do političkih tenzija, ali takođe pružaju priliku za razgovor i razumevanje među različitim grupama.
U zaključku, događaji u letonskom parlamentu osvetljavaju kompleksne odnose između jezika, identiteta i politike. Kako se Evropa suočava sa sve većim izazovima vezanim za različitost i inkluziju, važno je da se nastavi dijalog o pravima manjina i očuvanju jezika. S obzirom na trenutne tenzije, budućnost ruske zajednice u Letoniji i dalje ostaje neizvesna, ali njihova borba za očuvanje identiteta i jezika se nastavlja.
