Zatvaranje Hormuškog tesnaca usled vojnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana dovelo je do drastičnog smanjenja globalne opskrbe naftom. Aviokompanije se suočavaju s ozbiljnim izazovima, jer su cene goriva dostigle rekordne visine, što stvara paradoks u industriji. Dok su cene karata porasle, potražnja za letovima je opala, što može imati dalekosežne posledice po avio-prevoznike.
Cene mlaznog goriva su u februaru iznosile oko 96 dolara po barelu, da bi do 20. marta skočile na 197 dolara. Ovaj drastičan porast cene, više nego dvostruko u samo mesec dana, postavlja velike izazove pred aviokompanije. Tokom rata u Ukrajini 2022. godine, cene mlaznog goriva nisu dostigle slične visine. Ovaj skok cena direktno se odražava na operativne troškove. Na primer, punjenje aviona modela Boeing 737-800, koje je 27. februara koštalo oko 17.000 dolara, nedelju dana kasnije koštalo je više od 27.000 dolara.
Prema podacima Biznis Insajdera, dvadeset najvećih aviokompanija izgubilo je približno 53 milijarde dolara tržišne vrednosti od početka sukoba. Pre izbijanja rata, avio-industrija je predviđala rekordne profite od 41 milijarde dolara za ovu godinu. Izvršni direktor Junajted Erlajnsa, Skot Kirbi, najavio je otkazivanje oko pet posto planiranih letova u prvoj fazi, naglašavajući neizvesnost u pogledu budućih troškova.
Rigas Doganis, predsednik Erlajn Mendžment grupe, izrazio je zabrinutost da mnoge aviokompanije neće moći izdržati trenutnu situaciju. On je ukazao na to da se avio-prevoznici suočavaju s egzistencijalnim izazovom – potrebno je smanjiti cene kako bi se podstakla potražnja, dok visoki troškovi goriva nameću pritisak za povećanje cena. Analitičari iz Dojče banke upozoravaju da bez kratkoročnog olakšanja, aviokompanije širom sveta mogle bi biti primorane prizemljiti hiljade aviona, a finansijski slabiji prevoznici mogli bi obustaviti operacije.
Osim cena, postoji i zabrinutost oko fizičke dostupnosti goriva. Patrik Pujane, izvršni direktor kompanije TotalEnerdžis, upozorio je da se nestašice goriva već šire iz Azije prema Evropi, naglašavajući da kriza počinje ozbiljno uticati na potrošače. Za evropske putnike koji planiraju letovanje, informacije su zabrinjavajuće. Kenton Džarvis, izvršni direktor IziDžeta, naglasio je neizvesnost u vezi sa budućim letovima, ističući da niko ne može garantovati šta će se desiti za nekoliko nedelja.
Analitička firma OAG izvestila je da su globalne cene karata u prva dva meseca 2026. godine već porasle za 24 posto u poređenju s istim periodom prethodnih godina. Na popularnim turističkim rutama, putnici mogu očekivati povećanje cena od 10 do 20 posto, a najviše su pogođeni oni koji kupuju karte neposredno pre leta.
Reakcije evropskih zemalja na ovu situaciju su različite. Mnoge države smanjuju takse na gorivo ili određuju fiksne cene kako bi preuzele deo troška. Evropska unija trenutno razmatra opšte mere za energetsku krizu, ali one nisu specifično usmerene na aviokompanije. Evropska komisija je članicama signalizirala da se pripreme za dugotrajne poremećaje na tržištu energije i razmatra ponovno uvođenje mera iz 2022. godine, poput ograničavanja cena energije ili smanjenja poreza.
Industrija vazduhoplovstva preživela je ranije krize, poput naftnih kriza 1970-ih, kolapsa nakon terorističkih napada 11. septembra i pandemijskog zastoja 2020. godine. Međutim, trenutna kriza se razlikuje po razmeri i složenosti: rute su blokirane, gorivo je oskudno, a računi već stižu. Za evropske turiste koji planiraju letovanje avionom, poruka je jasna – karte će biti skuplje, letova će biti manje, a kraj neizvesnosti je daleko.
