Na Bliskom istoku, geopolitičke tenzije ne uključuju samo naftu i gas, već i tečni helijum, koji je postao ključna sirovina za proizvodnju naprednih poluprovodnika. Ova situacija dovela je do globalnog ekonomskog udara, uzrokovanog ratnim dešavanjima i blokadom Hormuškog moreuza.
Tečni helijum, gas fosilnog porekla, koristi se u raznim industrijama, ali je posebno bitan u visokotehnološkim procesima, kao što su hlađenje komponenti i precizna obrada plazmom na wafer pločicama. Ove pločice su ključne za proizvodnju čipova, koji pokreću data centre, veštačku inteligenciju, pametne telefone, računare i moderne automobile. Helijum se koristi na ekstremno niskim temperaturama, čak do -150°C, što ga čini nezamenljivim u ovom procesu.
Proizvodnja helijuma odgovarajućeg kvaliteta gotovo se u potpunosti oslanja na Sjedinjene Američke Države i Katar. Međutim, zbog sukoba u Zalivu, katarski helijum-kompleks u Ras Lafanu obustavio je proizvodnju, pozivajući se na višu silu. Ova obustava se dogodila pre otprilike dve nedelje i prekinula je jednu od glavnih svetskih linija snabdevanja.
Stručnjaci upozoravaju da bi, ako prekid snabdevanja potraje još nekoliko nedelja, oporavak normalne proizvodnje i distribucije mogao potrajati mesecima. Među najugroženijima je Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), vodeći svetski proizvođač čipova, koji proizvodi ultra-napredne poluprovodnike potrebne za AI akceleratore, kao i čipove za Apple pametne telefone.
Iako trenutna situacija ne znači iznenadni krah industrijskih lanaca, mnoge kompanije još uvek imaju zalihe i recikliraju deo helijuma. Međutim, produžene blokade povećavaju pritisak na lance snabdevanja i rizik od rasta cena proizvoda, uključujući pametne telefone, računare i automobile.
Cena helijuma je već znatno porasla; na početku godine kretala se oko 450-600 dolara po 1.000 kubnih stopa, dok neki analitičari sada predviđaju da bi usled krize cene mogle dostići i 2.000 dolara. U takvim okolnostima, troškovi proizvodnje čipova mogli bi znatno porasti, što bi moglo promeniti globalne finansijske tokove u tehnološkom sektoru.
Kao odgovor na nestašicu helijuma, neki proizvođači su primorani da se fokusiraju na najprofitabilnije proizvode, kao što su AI čipovi, dok bi standardna elektronika i automobilska industrija mogle biti zapostavljene. U svetlu ovih događaja, industrija se suočava sa izazovima koji bi mogli imati dugoročne posledice na tržište i inovacije.
U zaključku, helijum nije samo još jedna sirovina; njegov status u savremenoj tehnologiji ukazuje na međuzavisnost ekonomskih i političkih faktora na globalnom nivou. Dok se situacija razvija, svet će pažljivo pratiti kako će se ovi događaji odraziti na tehnologiju i ekonomiju u celini.
