Njusom, guverner Kalifornije, izrazio je svoja mišljenja o uticaju predsednika Donalda Trampa na evropske odnose tokom Minhenske bezbednosne konferencije. On je istakao da su Trampovi napadi na Evropu, uključujući pretnje prema NATO-u i uvođenje visokih tarifa, zapravo ujedinili evropske zemlje na načine koji se ranije nisu mogli zamisliti. Prema Njusomu, ovo je možda jedan od retkih pozitivnih doprinosa Trampa, koji je, kako kaže, doprineo jačanju kohezije u Evropi.
Njusom je naglasio da se Evropa sada oseća ujedinjenije nego u poslednje vreme, što je zanimljiv kontrast u odnosu na prethodne godine kada su postojale tenzije među evropskim državama. Njegove izjave došle su u trenutku dok je američki senator Mark Rubio govorio o potrebi za obnovom transatlantskih veza i oživljavanjem savezništava koja su se našla na udaru. Rubio je zauzeo umereniji ton u odnosu na prošlogodišnji govor potpredsednika Džej Di Vensa, koji je bio daleko kritičniji prema Evropi, nazvavši je kontinentom koji ide ka „civilizacijskom samoubistvu“.
Uprkos tvrdnjama zvaničnika Trampove administracije da je američka spoljna politika učinila SAD jačim i bezbednijim, Njusom je izneo suprotnu tvrdnju, rekavši da je Amerika postala izolovanija i slabija dolaskom Trampa na vlast. Njegovi komentari o evropskoj politici i transatlantskim odnosima deluju kao pokušaj da se pozicionira za buduće predsedničke ambicije 2028. godine.
Njusom je takođe naglasio da je trenutna napetost između SAD i njihovih tradicionalnih saveznika privremena, ističući da će se situacija promeniti nakon Trampovog odlaska iz Bele kuće 2029. godine. U tom kontekstu, on je predvideo da će demokrate preuzeti vlast na izborima na sredini Trampovog mandata u novembru, što dodatno ukazuje na njegovu veru u promene koje bi mogle doći u američkoj politici.
Ova konferencija u Minhenu bila je prilika za mnoge evropske i američke političare da razmene mišljenja o trenutnim pitanjima bezbednosti i saradnje. Njusomovo učešće u ovom događaju može se interpretirati kao deo šire strategije da se stvori nova dinamika između SAD i Evrope, koja bi mogla doneti stabilnost i zajednički pristup globalnim izazovima.
Trampova politika prema Evropi, koja je često uključivala kritike i pretnje, dovela je do toga da se evropske zemlje okupe i preispitaju svoje savezništvo. Mnogi evropski lideri su se osvrnuli na Trampove poteze kao na priliku za jačanje unutrašnje kohezije i saradnje, što je suprotno njegovim namerama da izazove razdor među zemljama članicama NATO-a.
U svetlu svega ovoga, jasno je da se Trampova administracija suočava s velikim izazovima u održavanju odnosa s Evropom. Trampove tvrdnje da će njegovo vođenje spoljnih odnosa učiniti SAD jačim i bezbednijim u mnogim slučajevima nisu naišle na odobravanje, čak ni među nekim ključnim američkim saveznicima. Njusomovo izlaganje u Minhenu može se smatrati pozivom na akciju za buduće vođe, koji bi trebali težiti jačanju transatlantskih veza i saradnje, umesto da se oslanjaju na retoriku koja stvara podele.
S obzirom na trenutne globalne izazove, uključujući klimatske promene, migracije i terorizam, saradnja između SAD i Evrope biće ključna za efikasan odgovor na ove probleme. Njusomova analiza trenutne situacije može poslužiti kao podsticaj za nove pristupe i strategije koje bi mogle doneti stabilnost i prosperitet, kako za SAD, tako i za Evropu. U ovoj fazi, budućnost transatlantskih odnosa zavisiće od sposobnosti lidera da prevaziđu trenutne tenzije i pronađu zajednički jezik u rešavanju globalnih izazova.
