Američki tehnološki gigant Gugl pristao je da plati oko 57 miliona evra kako bi rešio spor koji su pokrenuli korisnici pametnih uređaja protiv kompanije. Tužba, podneta u federalnom sudu u San Hozeu u Kaliforniji, optuživala je Gugl zbog navodnog neprimerenog snimanja privatnih razgovora korisnika preko svog glasovnog asistenta – Gugl asistenta – čak i kada aktivaciona fraza poput „Hej, Gugl“ ili „Okej, Gugl“ nije izgovorena.
U tužbi se navodi da je ovaj servis, koji je osmišljen da pomaže korisnicima putem glasovnih komandi, ponekad pogrešno aktiviran i počinjao da snima razgovore bez pristanka korisnika, što je dovelo do ozbiljnih zabrinutosti oko privatnosti. Tužitelji tvrde da su ti snimci korišćeni za ciljanje reklama i druge svrhe bez dozvole korisnika.
Centralna tema tužbe bili su slučajevi tzv. “false accepts” – situacije u kojima je Gugl asistent aktiviran greškom i počeo da snima zvuk čak i kada korisnik nije nameravao da koristi asistenta. Ovi nenamerni zapisi uključivali su fragmente privatnih razgovora, što je navelo tužioce da tvrde da je kompanija “neovlašćeno presrela i snimila poverljive komunikacije”.
Tužitelji su takođe naveli da su podaci prikupljeni na ovaj način ponekad deljeni sa trećim stranama ili korišćeni za obuku algoritama, što je dodatno pokrenulo pitanja o tome kako tehnološki giganti koriste audio podatke svojih korisnika. Gugl je negirao ove tvrdnje i odbacio krivične optužbe, ali se odlučio na nagodbu pre odluke sudije kako bi izbegao dugotrajnu parnicu i veće troškove procesa.
Ova nagodba dolazi u trenutku kada su regulatori i potrošači sve više fokusirani na pitanja digitalne privatnosti i kontrolu ličnih podataka. Gugl nije jedina velika tehnološka kompanija suočena sa sličnim optužbama – Apple je u decembru 2024. godine postigao sličnu nagodbu od 95 miliona dolara u slučaju koji se odnosio na glasovnog asistenta Siri, što je dodatno potvrdilo trend pritiska na industriju da odgovornije postupa sa korisničkim podacima.
U okviru nagodbe, korisnici koji su kupili uređaje sa Gugl asistentom ili su doživeli neželjene aktivacije mogu biti podobni za deo isplate, iako će određeni iznos fonda najverovatnije otići na pokriće pravnih troškova i naknada za advokate. Konačno odobrenje sudije je neophodno pre nego što se sredstva podele.
S obzirom na sve veću zabrinutost oko privatnosti u digitalnom svetu, slučaj protiv Gugla može poslužiti kao upozorenje drugim tehnološkim kompanijama da moraju bolje upravljati podacima svojih korisnika. Pored toga, ovaj slučaj može dovesti do većeg pritiska na vlade da donesu zakone koji će zaštititi privatnost korisnika i regulisati način na koji se podaci prikupljaju i koriste.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Gugl, kao i mnoge druge kompanije, pod sve većim nadzorom zbog svojih praksi prikupljanja podataka. Sa sve većim brojem korisnika koji koriste pametne uređaje i glasovne asistente, potreba za transparentnošću i zaštitom privatnosti postaje sve očiglednija. Korisnici sve više zahtevaju da se njihova privatnost poštuje i da se zaštite od neovlašćenog snimanja i upotrebe njihovih podataka.
U svetu gde su podaci postali nova valuta, povjerenje korisnika je ključno za opstanak i uspeh tehnoloških kompanija. Stoga je od vitalnog značaja da kompanije poput Gugla prepoznaju ovu odgovornost i preduzmu odgovarajuće mere kako bi osigurale da njihovi korisnici budu zaštićeni. Samo tako će moći da izgrade dugotrajne i pozitivne odnose sa svojim korisnicima u budućnosti.
Na kraju, ovaj slučaj može biti primer za sve tehnološke firme da preispitaju svoje prakse i vode računa o tome kako se ponašaju prema podacima svojih korisnika. U suprotnom, mogli bi se suočiti s ozbiljnim posledicama, kako pravnim, tako i reputacionim.
