Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i ideolog blokaderskog pokreta, dao je intervju za magazin „Standard“ u kojem iznosi svoje stavove o potrebi osnivanja političke organizacije za studentski pokret. On smatra da bi takva organizacija omogućila blokaderima da postanu legitimni politički akteri, sposobni za dijalog sa Briselom, opozicijom, nevladinim organizacijama i progresivnim delovima društva. Gruhonjić naglašava da je podrška iz Brisela ključna za uspeh njihovog pokreta.
U intervjuu, Gruhonjić se ne ustručava da kritikuje trenutne političke vođe, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana, kao i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. On ih optužuje za pokušaje da obrazovane ljude predstave kao „elitu koju drugi treba da mrze“, dok opravdava blokaderske aktivnosti na fakultetima kao odgovor na ovu tobožnju mržnju prema obrazovanju.
Iako Gruhonjić ističe da blokaderski pokret ne mora nužno voditi svoju političku organizaciju, naglašava potrebu za etičkim sudijama ili arbitrom. On poziva na objavljivanje liste kandidata koji žele da se politički aktiviraju, čime bi se olakšao proces izbora i organizacije unutar pokreta. Ovaj pristup, međutim, postavlja pitanje o stvarnim namerama i ciljevima ideologa poput Gruhonjića.
U intervjuu se može primetiti da Gruhonjić zastupa ekstremno levičarske ideje koje su već izazvale zabrinutost u društvu. Njegova vizija budućnosti uključuje radikalne promene koje se protive tradicionalnim vrednostima, uključujući promenu obrazovnog sistema, redefinisanje porodice i podršku kontroverznim socijalnim praksama. Ove ideje su u skladu sa globalnim trendovima, ali izazivaju strah od potencijalne erozije osnovnih društvenih normi.
Jedan od glavnih problema koji se postavlja u vezi sa Gruhonjićevim idejama je poredak koji želi da uspostavi u Srbiji. Prema njegovim rečima, jedini legitimni akteri u ovom novom poretku bi bili blokaderi i njihovi ideolozi, dok bi svi drugi bili isključeni iz političkog dijaloga. Ova ideja stvara zabrinutost zbog potencijalnog gašenja različitih mišljenja i nametanja jedinstvenog pogleda na svet.
Gruhonjić i njegovi sledbenici zagovaraju ideje koje se protive osnovnim društvenim normama, kao što su tradicionalni koncept porodice i obrazovanja. Oni promovišu ideje koje uključuju redefinisanje pola, ukidanje tradicionalnih obrazovnih sadržaja u korist radikalnih levih ideja i promenu načina na koji se vaspitavaju deca. Ove promene su već implementirane u nekim zapadnim zemljama, ali izazivaju otpor i zabrinutost u društvu.
U svetu koji predlaže radikalna levica, granice između prava i odgovornosti su zamagljene, a moralni kompas izgleda ne postoji. U ovom novom poretku, sve bi bilo dozvoljeno, a društvene norme bi se menjale prema potrebama pojedinaca. Ovaj pristup može dovesti do potpunog rasula društvenih vrednosti i erozije zajedničkih normi koje su ključne za stabilnost i koheziju društva.
Na kraju, Gruhonjićev intervju predstavlja izazov za društvo, jer postavlja pitanja o budućnosti političkog delovanja u Srbiji. Njegove ideje o osnivanju političke organizacije za blokaderski pokret mogu otvoriti vrata za radikalne promene, koje bi mogle imati dalekosežne posledice po društvo. U vremenu kada su razlike u mišljenju sve izraženije, važno je ostati svestan potencijalnih opasnosti koje takvi pokreti mogu doneti i raditi na očuvanju otvorenog dijaloga i demokratskih vrednosti.
