Ričard Grenel, bivši visoki zvaničnik američke administracije i specijalni izaslanik za pregovore između Srbije i Kosova, nedavno je na društvenoj mreži X (bivši Twitter) demantovao izjave predsednice Kosova, Vjose Osmani, koje su se odnosile na Donalda Trampa. Osmani je kritikovana zbog, kako se navodi, netačnog predstavljanja Trampovih reči, uključujući tvrdnju da je Tramp sprečio napad Srbije na Kosovo. Grenel je reagovao oštro, optužujući Osmani za manipulaciju Trampovim rečima i ističući da je bivši američki predsednik bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog svoje uloge u poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije.
Grenel je na svom profilu napisao: „Sram te bilo, Vjosa Osmani, zbog manipulacije izjavama predsednika Donalda Trampa.“ Ova izjava se oslanja na činjenicu da je Tramp bio ključna figura u potpisivanju Vašingtonskog sporazuma, što je događaj koji se desio u Ovalnom kabinetu 2019. i 2020. godine. Osmani nije bila deo tih pregovora, što dodatno komplikuje njene tvrdnje o Trampovoj ulozi.
Uprkos kritikama, Osmani je na nedavnom obraćanju na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu ponovila svoj stav, naglašavajući da je Tramp imao ključnu ulogu u smirivanju tenzija između Kosova i Srbije. Ona je izjavila da su njeni napori usmereni na jačanje odbrambenih kapaciteta Kosova, uz podršku Sjedinjenih Država. Osmani je dodala da je Tramp, prema njenom mišljenju, bio ključan u sprečavanju potencijalnog sukoba između Srbije i Kosova.
Osmani je naglasila: „Duboko verujem da je to zaustavljeno zahvaljujući ulozi Amerike i njenom direktnom angažovanju u očuvanju mira.“ Ove tvrdnje su naišle na oštre reakcije, posebno od strane srpskih zvaničnika. Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, takođe je reagovao, priznavši značaj Trampovih postignuća kroz Vašingtonski sporazum iz 2020. godine, ali je optužio Osmani za manipulaciju Trampovim rečima i iznošenje lažnih optužbi protiv Srbije.
Đurić je izjavio: „Srbija je pozdravila njegovu viziju – stabilnost kroz trgovinu i ekonomski rast.“ Međutim, on je dodao da je nažalost, Priština propustila da poštuje duh tog sporazuma. U svom obraćanju na mreži, Đurić je naglasio da se čini da je manipulacija i fabrikacija jedini način na koji Osmani i Priština danas pokušavaju da privuku pažnju u Vašingtonu. Takođe je istakao da zvaničnici u Prištini nisu prihvatili Trampovu viziju mira kroz ekonomsku saradnju.
Ove tenzije između Kosova i Srbije su dugotrajne i složene, a stalne izjave i protivurečnosti sa obe strane dodatno otežavaju situaciju. Grenel je ukazao na to da ne postoji ništa novo u vezi sa istorijskim razgovorima, dok Osmani nastavlja da insistira na važnosti Trampove uloge. Ova situacija jasno ilustruje kako politički narativi mogu biti oblikovani i reinterpretirani u skladu sa trenutnim potrebama i ciljevima.
U svakom slučaju, odnos između Srbije i Kosova ostaje jedan od najizazovnijih problema na Balkanu, a razlike u percepciji i interpretaciji događaja iz prošlosti dodatno otežavaju postizanje trajnog mira. Dok jedni tvrde da su napori na stabilizaciji odnosa postignuti, drugi se bore sa percepcijom da su ti napori nedovoljni ili pogrešno predstavljeni. U tim okolnostima, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, naročito u svetlu novih globalnih i regionalnih političkih previranja.
