Za sprovođenje obimnih akcija uklanjanja „divljih“ deponija neophodno je uključivanje specijalizovane mehanizacije i iskusnih timova. U radu se koriste građevinske mašine, kamioni grajferi, kamioni za transport, kiperi, rolovi zapremine 20 i 30 kubika i ostala neophodna mehanizacija. Zahvaljujući dobroj organizaciji i koordinaciji sa lokalnim samoupravama, proces uklanjanja neformalnih deponija u 2025. godini realizovan je efikasno i u predviđenim rokovima.
Predstavnici JKP „Gradska čistoća“ Beograd podsećaju da proces uklanjanja divljih deponija započinje prijavom sugrađana lokalnim samoupravama. Ukoliko se deponija nalazi na javnoj površini i sadrži dozvoljene vrste otpada, ekipe „Čistoće“ izlaze na teren, procenjuju količinu i vrstu otpada, a zatim, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, Sekretarijatom za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju – Beograd, ili lokalnim samoupravama, odnosno gradskim opštinama sa kojima preduzeće ima sklopljene ugovore, pristupa se sanaciji ovih deponija.
U 2025. godini preduzeće je, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, uklonilo 6.090 m³ smeća sa nelegalno formiranih deponija. Na osnovu ugovora sklopljenih sa Sekretarijatom za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju – Beograd, uspešno je sprovedena sanacija nelegalnih deponija, odnosno uklonjeno je 9.675 kubika smeća. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost problema divljih deponija i važnost sistematskog pristupa njihovom uklanjanju.
Ipak, rad na čišćenju je samo jedan segment borbe protiv ovog problema. Ključni korak u zaštiti životne sredine jeste prevencija, a to znači odgovorno odlaganje otpada. „Divlje“ deponije ugrožavaju kvalitet zemljišta, zagađuju vazduh i vodu, narušavaju izgled grada i stvaraju rizik od požara i širenja zaraza. U tom smislu, važno je da građani postanu svesni svoje uloge u očuvanju životne sredine, kako bi se smanjila potreba za ovim akcijama.
Javni komunalni preduzeća i lokalne samouprave rade zajedno na edukaciji građana o pravilnom odlaganju otpada i značaju reciklaže. Organizovanje radionica, distribucija brošura i informativnih materijala, kao i kampanje na društvenim mrežama, deo su strategije za podizanje svesti među građanima. Na taj način, cilj je da se promeni ponašanje ljudi i smanji količina otpada koji završava na divljim deponijama.
Osim toga, u Beogradu su pokrenute i akcije očuvanja zelenih površina, koje su često ugrožene zbog divljih deponija. Ove akcije uključuju sadnju drveća i održavanje parkova, što dodatno doprinosi poboljšanju kvaliteta života u gradu. U saradnji sa nevladinim organizacijama, takođe se organizuju volonterske akcije čišćenja, koje uključuju lokalnu zajednicu i pružaju priliku građanima da aktivno učestvuju u borbi protiv zagađenja.
Zbog svih ovih aktivnosti, ali i zahvaljujući angažmanu svih uključenih strana, Beograd se polako, ali sigurno, približava cilju smanjenja broja divljih deponija. U 2026. godini planira se nastavak ovih akcija, uz dodatne mere koje će dodatno poboljšati upravljanje otpadom i unaprediti životnu sredinu u gradu.
S obzirom na to da su divlje deponije ozbiljan problem u mnogim gradovima širom Srbije, iskustva Beograda mogu poslužiti kao model za slične inicijative u drugim opštinama. Kroz zajednički rad, edukaciju i odgovorno ponašanje, moguće je učiniti značajan korak ka čistijem i zdravijem životnom okruženju za sve građane.
