Na tržištu rada u Srbiji i regionu došlo je do značajnih promena. U poslednjih nekoliko godina, armirači, tesari, zidari i ostali majstori postali su traženiji nego IT stručnjaci. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinci su u oktobru zauzeli vrh liste najtraženijih zanimanja, ispred kuvara, konobara i programera. Ova pojava ukazuje na promene u strukturi potražnje za radnom snagom, što je izazvano različitim faktorima.
Stručnjaci smatraju da je jedan od ključnih razloga za ovu promenu u potražnji to što je IT sektor već dugo vremena bio u centru pažnje, a mnogi mladi su se opredelili za karijere u tehnologiji. Međutim, višegodišnje intenzivne obuke su doprinele popunjavanju praznine na IT tržištu, dok su tehničke škole nedovoljno usmerene ka zanatima. Pored toga, veliki broj mladih izbegava fizički zahtevne poslove, a značajan deo kvalifikovanih radnika napustio je Srbiju u potrazi za boljim uslovima rada u inostranstvu.
Zoran Ristić iz UGS „Nezavisnost“ navodi da su među najdeficitarnijim zanimanjima upravo oni majstori bez kojih ne može funkcionisati građevinska industrija, komunalne usluge i prerađivačka industrija. Takođe, među najtraženijim zanimanjima nalaze se i kuvati i zdravstveni radnici, što je rezultat starenja stanovništva i povećane potražnje za medicinskim uslugama. Ovakva situacija se ne dešava samo u Srbiji, već i u susednim zemljama.
U Crnoj Gori, na primer, godišnje se uveze oko 20.000 radnika kako bi se nadomestio nedostatak kadrova, posebno u turizmu i građevinarstvu. Iako su ekonomisti i pravnici i dalje traženi, zanatske profesije beleže najveći rast potražnje. Slično je i u Severnoj Makedoniji, gde raste potreba za medicinskim osobljem, električarima, mašincima i mentorima u obrazovanju. Nedostaju nastavnici matematike, fizike i jezika, kao i stručnjaci za obnovljive izvore energije i digitalni marketing.
Prema studiji UNDP-a o tržištu rada u Srbiji, potražnja za radnom snagom će rasti sa 125.000 u ovoj godini na skoro 144.000 do 2026. godine. Najveće potrebe očekuju se u prerađivačkoj industriji, IT sektoru, ali i trgovini. Iako se deo problema trenutno rešava angažovanjem radnika iz inostranstva, stručnjaci upozoravaju da to nije dugoročno rešenje. Ključ uspeha leži u reformi obrazovanja i jačanju dualnog sistema, kako bi mladi iz škola izlazili spremni za rad.
Kao zajednički zaključak svih sagovornika iz regiona, ističe se da kvalifikovani majstor danas vredi gotovo koliko i visoko plaćeni programer. Ovaj trend, koji je nekada bio nezamisliv, sada postaje realnost i oblikovaće privredu u narednim godinama.
