Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u junu 2023. godine dostigli su 4.626 milijardi dinara, što predstavlja porast od 15 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovi podaci pokazuju da se ukupan dug prema bankama nastavlja povećavati u svim kategorijama korisnika.
Na kraju juna, privreda je dugovala 2.426 milijardi dinara, što je povećanje od 11,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Preduzetnici su zabeležili dug od 100,8 milijardi dinara, što je porast od 13,4 odsto u istom periodu. Građani, s druge strane, su bankama dugovali ukupno 2.099 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 19,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najveći deo kredita koji su građani uzeli čine gotovinski zajmovi, koji imaju udeo od 49,1 odsto, dok stambeni i krediti za adaptaciju čine 42,3 odsto. Poljoprivredni krediti čine 4,9 odsto, ostali krediti 2,4 odsto, a potrošački krediti 1,4 odsto. Zaduženost građana po osnovu gotovinskih kredita porasla je za 20,5 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 1.031 milijardu dinara. Dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19 odsto i iznosi 887,61 milijardi dinara.
Poljoprivredni krediti su dostigli 101,87 milijardi dinara, dok su ostali krediti iznosili 50,14 milijardi dinara. Najveći međugodišnji rast zabeležen je kod potrošačkih kredita, koji su porasli za 21,9 odsto, a njihova ukupna vrednost u junu iznosila je 28,73 milijarde dinara.
Učešće docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita iznosi 1,9 odsto. Preduzetnici su najviše kasnili, sa docnjom od 3,3 odsto, dok pravna lica imaju docnju od 2,5 odsto. Građani su, sa druge strane, najredovnije izmirivali svoje obaveze, sa docnjom od samo 1,1 odsto. Docnja se kod pravnih lica i preduzetnika smatra dospelim, a neizmirenim obavezama starijim od 15 dana, dok se kod građana docnja evidentira za obaveze koje kasne više od 60 dana.
Na kraju juna u Srbiji je bilo 9,37 miliona tekućih računa, koje je koristilo 6,11 miliona građana. U docnji je bilo 206.428 tekućih računa, a učešće docnje u dozvoljenom prekoračenju iznosilo je 5,9 odsto. Broj kreditnih kartica u Srbiji dostigao je 1.108.257, a koristilo ih je ukupno 850.635 građana.
Ovi podaci ukazuju na sve veće zaduženje građana i privrede, što može biti signal za buduće ekonomske izazove, ali i priliku za banke da ponude nove proizvode i usluge. U svetlu ovih informacija, važno je pratiti kako će se zaduženost razvijati u narednim mesecima i godinama.
