Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije objavilo je zvanično obaveštenje o projektu modernizacije i izgradnje dvokolosečne brze pruge na Koridoru 10 kroz Severnu Makedoniju. Notifikacija je dostavljena Srbiji u skladu sa međunarodnom ESPOO konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu, jer radovi počinju na granici dve zemlje, kod prelaza Tabanovce.
Postupak procene uticaja trenutno se nalazi u fazi skrininga, koja omogućava nadležnim organima i javnosti da se upoznaju sa tehničkim detaljima projekta. Ovaj projekat ima za cilj dugoročno povezivanje železničkog saobraćaja od Centralne Evrope, preko Srbije i Severne Makedonije, sve do Grčke.
Projekat obuhvata potpunu transformaciju postojećeg dela pruge kroz Severnu Makedoniju u modernu dvokolosečnu, elektrifikovanu prugu dužine oko 195 kilometara. Nova infrastruktura će biti projektovana za brzine do 160 km/h u putničkom i oko 120 km/h u teretnom saobraćaju. Jedan od ključnih razloga za izgradnju novih deonica jeste činjenica da postojećih šest tunela na ovoj ruti više neće biti u funkciji. Ovi tuneli, sa radijusom krivina manjim od 350 metara, ograničavaju brzinu vozova na svega 60 km/h i ne ispunjavaju evropske standarde.
Umesto njih, planirana je izgradnja 19 novih tunela ukupne dužine 19 kilometara. Projekat prolazi kroz četiri makedonska regiona i obuhvata obimne građevinske aktivnosti, uključujući izgradnju 59 novih objekata, mostova, podvožnjaka i nadvožnjaka. Planirano je iskapanje oko 18,8 miliona kubnih metara materijala i izrada nasipa od 2,7 miliona kubika.
Unutar tunela i na specifičnim otvorenim delovima, klasičan tucanik biće zamenjen betonskim pločama. Pruga će biti opremljena evropskim sistemom za kontrolu vozova i GSM-R komunikacijom. Takođe se planira nova železnička veza sa aerodromom u Skoplju.
Projekat se direktno nadovezuje na planove Srbije za modernizaciju južnog kraka Koridora 10. Za deonicu Beograd – Niš, u toku je završna priprema dokumentacije za izgradnju dvokolosečne pruge. Na deonici Niš – Brestovac radovi su već u toku, dok se na poslednjoj deonici do granice sa Severnom Makedonijom radi projektno-tehnička dokumentacija.
Ove dve zemlje potpisale su Memorandum o saradnji kako bi se obezbedilo sinhronizovano povezivanje pruga na granici. Modernizacija makedonskog dela pruge predstavlja ključni korak ka kompletiranju brze železničke magistrale između Beograda i Atine. Kada ovaj koridor bude završen, srpski brzi vozovi će nastaviti neprekidan i brz hod ka Skoplju i Solunu, što će značajno ubrzati transport robe iz ključnih grčkih luka.
Na kraju, projekat donosi revoluciju u putničkom saobraćaju, jer će građani Srbije do Skoplja ili Soluna stizati za nekoliko sati. Pored bržeg uvoza i izvoza, Srbija će profitirati i od većih prihoda od tranzitnih taksi, jer će modernizovani Koridor 10 privući kargo operatere koji povezuju Centralnu Evropu sa Egejskim morem. Završetkom svih faza sa obe strane granice, region će dobiti jedinstven i interoperabilan železnički sistem, a procene ukazuju da bi kompletna brza veza mogla biti operativna do 2031. godine.
