U Beogradu, problem sa golubovima i pacovima postaje sve ozbiljniji. Stručnjaci upozoravaju da se broj ovih štetočina rapidno povećava, što može predstavljati rizik po zdravlje građana. Prema procenama, jedan golub može da proizvede do 12 kilograma izmeta godišnje, a taj izmet sadrži bakterije koje mogu izazvati različite zdravstvene probleme. Pored toga, golubovi stvaraju nesnosnu buku koja ometa san i svakodnevni život građana.
Pojava pacova u centralnim delovima Beograda nije novost. U ovom trenutku, procenjuje se da u gradu ima više od 100.000 pacova. Njihovo prisustvo, posebno u popularnim šetalištima i blizu uglednih lokacija, izaziva zabrinutost među građanima, koji su često svedoci njihovog kretanja u blizini butika i restorana. Stručnjaci naglašavaju da je pojava ovih glodara direktno povezana sa potragom za hranom, što ukazuje na to da bi program deratizacije trebao biti intenzivniji.
Da bi se razumeli razlozi za nagomilavanje ovih štetočina, važno je napomenuti da su gradovi idealno okruženje za njih. U gradovima su prisutni svi neophodni uslovi za razmnožavanje: odsustvo prirodnih predatora, obilje hrane i povoljne mikroklimatske prilike. Na primer, zimi su temperature u urbanim sredinama više nego u ruralnim, što pogoduje golubovima. Uz to, oni se ne plaše ljudi, što dodatno olakšava njihovu prilagodbu životu u gradovima.
Jedna od beogradskih stanarki ispričala je kako je pokušavala da reši problem sa golubovima koji su postali nepodnošljivi. Kontaktirala je različite institucije, ali bez uspeha. „Noćima nisam mogao da spavam, svakog dana tu je izmet na terasi i u hodniku,“ kazao je. U takvim situacijama, građani često koriste razne metode da oteraju golubove, ali često bez rezultata.
S druge strane, stručnjaci poput dr Duška Ćirkovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu ističu da je problem sa pacovima još ozbiljniji. „Hrana privlači ove glodare, a njihova prisutnost svedoči o neadekvatnoj deratizaciji u gradu,“ objašnjava Ćirković. Beograd, kao i mnogi drugi gradovi, suočava se sa izazovima u upravljanju higijenskim standardima, što dovodi do brze reprodukcije pacova.
Ekipe JKP „Gradska čistoća“ redovno monitoriraju situaciju i preduzimaju akcije deratizacije, ali stručnjaci upozoravaju da se rad u nehigijenskim naseljima mora dodatno pojačati. Ova naselja često nemaju adekvatnu kanalizaciju i smeće se odlaže na nepropisan način, što stvara idealne uslove za razvoj glodara.
Interesantno je da se pacovi mogu penjati na više spratove, što nije samo urbana legenda. Stručnjaci su beležili slučajeve kada su pacovi viđeni čak i na 13. spratu zgrada. Kanalizacione i vodovodne cevi mogu biti puna glodara, koji se lako kreću kroz odvodne sisteme i dospevaju u stanove. Ovo dodatno naglašava potrebu za redovnom deratizacijom i održavanjem higijenskih standarda u zgradama, posebno u starijim objektima.
U svetlu svih ovih problema, jasno je da se gradske vlasti suočavaju sa hitnom obavezom da reše pitanje golubova i pacova kako bi zaštitili zdravlje svojih građana. U budućnosti, očekuje se da će se ovaj problem dodatno pogoršavati ako se ne preduzmu ozbiljne mere. Građani, s druge strane, moraju biti svesni rizika i aktivno tražiti pomoć od nadležnih institucija kako bi obezbedili sigurnije i zdravije okruženje.
