Jedan od najvećih svetskih umova, Nikola Tesla, umro je na Božić 1943. godine u Njujorku, gde je živeo poslednjih šest decenija svog života. Njegova smrt ostavila je dubok trag u svetu nauke i tehnologije, a komemoraciji koja je održana nekoliko dana kasnije u Katedrali St. John the Divine prisustvovalo je oko 2.000 ljudi. Tesla je tokom svog života patentirao više od 700 izuma, od kojih mnoge nije zaštitio, smatrajući ih darom čovečanstvu.
Mark Sajfer, jedan od najuticajnijih Teslinih biografa, istakao je da je Teslina smrt bila tužna vest čak i za prvu damu SAD, Elenor Ruzvelt. Katedrala, koja se nalazi na istočnom delu Menhetna, poznata je po svojoj impozantnoj gotičkoj arhitekturi i velikim vitražima, ali i po biblijskom vrtu koji sadrži biljke pominjane u Bibliji.
Na sahrani su se okupili mnogi istaknuti pojedinci, uključujući dobitnike Nobelove nagrade i značajne ličnosti iz sveta nauke i tehnologije. Teslin kovčeg nosili su Edvin Armstrong, pronalazač AM i FM radija, kao i Dejvid Sarnoff, čelnik NBC televizije. Gradonačelnik Njujorka, Fiorelo La Gvardija, održao je emotivnu posmrtnu besedu koju je napisao Luj Adamič, slovenački pisac koji je bio veliki obožavalac Tesle. U besedi je La Gvardija naglasio Teslinu skromnost i njegovu posvećenost ljudima, ističući da je i pored siromaštva bio jedan od najuspešnijih ljudi svog vremena.
Tesla je umro siromašan, ali ostavio je neprocenjivo nasleđe koje se i danas prepoznaje širom sveta. Njegova dostignuća, uključujući višefazni sistem prenosa električne energije, predstavljaju temelj modernih tehnologija. Tesla je bio vizionar koji je predvideo mnoge inovacije, a njegovo ime se pominje u kontekstu mnogih tehnoloških dostignuća, uključujući bežičnu komunikaciju i energiju iz obnovljivih izvora.
Mark Sajfer je naglasio da je Tesla razgovarao sa najvažnijim ličnostima svog vremena, uključujući britanske i američke zvaničnike, o završetku Drugog svetskog rata. Njegova sposobnost da razume i predviđa buduće tehnologije učinila ga je jednim od najvažnijih inovatora u istoriji. Teslina dostignuća ne samo da su oblikovala 20. vek, već i dalje utiču na naše živote danas.
Ove godine, kao i svake prve subote nakon Božića, u hotelu „Njujorker“ održaće se međunarodna konferencija u čast Tesli, organizovana od strane Tesline naučne fondacije iz Filadelfije. Tesla je živeo u ovom hotelu poslednjih deset godina života, a njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše nove generacije naučnika i inženjera.
Osim što je bio veliki pronalazač, Tesla je bio i umetnik u svom poslu, što je potvrdila i izjava gradonačelnika La Gvardije. „Njegova su dostignuća ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća,“ rekao je on. Tesla je mogao postati najbogatiji čovek u Americi, ali je odabrao da svoje inovacije deli sa čovečanstvom.
Tesla je 1878. godine započeo svoju karijeru u Mariboru kao pomoćni inženjer, a zatim je radio za Edisonovu kompaniju u Americi. Njegovi patenti, od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja, uključuju mnoge inovacije koje su postavile temelje za moderne tehnologije. Pored toga, Tesla se i dalje smatra jednim od najvažnijih izumitelja u istoriji, a njegovo ime se nalazi u Kući slavnih pronalazača u Aleksandriji, rame uz rame sa Tomasom Edisonom i Abrahamom Linkolnom.
Danas, Tesla se često pominje u kontekstu inovacija i tehnološkog napretka, a njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše ljude širom sveta. Njegova sposobnost da razmišlja van okvira i predviđa budućnost čini ga jednim od najvažnijih umova u istoriji nauke.
