Teško je pobrojati sve uloge koje je Olivera Marković ostvarila tokom svoje bogate karijere. Njena sposobnost da se transformiše na sceni je impresivna – menjala je ne samo masku, već i hod, gestove, glas i mimiku, sve na svoj jedinstveni način. U svetu pozorišta, Olivera nije bila samo glumica, već čitav ansambl. Njen talenat je bio očigledan, a njen glumački doprinos neprocenjiv.
Na dodeli nagrade „Dobričin prsten“ 2012. godine, Vida Ognjenović je sa puno poštovanja govorila o Oliveri, naglašavajući njen neverovatan opus. Tokom svoje karijere, Marković je ostvarila više od 150 pozorišnih, šezdesetak filmskih i brojne televizijske uloge, svakoj od njih dajući posebnu boju i šarm. Njena sposobnost da se kreće kroz različite žanrove i stilove bila je očigledna već od mladosti, kada je shvatila da dobar glumac mora lako prelaziti granice.
Duško Jakšić, njen kolega, istakao je da je Olivera posedovala neizmernu skalu emocija i autentičan scenski temperament. Njena harizma i jednostavnost izdvajali su je od drugih umetnika. Njena sposobnost da bude otvorena i srdačna, bez zavisti ili poniznosti prema kolegama, dodatno je doprinosila njenom imidžu.
Povodom stogodišnjice njenog rođenja, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je izložba posvećena Oliveri Marković. Ova izložba obuhvata njen bogat rad, uključujući i ulogu Megi u „Mački na usijanom krovu“, koja je privukla veliku pažnju javnosti. Olivera je u jednom od intervjua izjavila da nikada nije imala osećaj samopokazivanja, iako je bila mlada i lepa. Njena interpretacija Megi, lik koji se bori protiv svih, bila je duboko emotivna i snažna.
Olivera je svoju karijeru započela na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a 1967. postala je stalni član Narodnog pozorišta. Tokom svoje karijere, ostvarila je 36 uloga u ovom teatru, igrajući kako klasične, tako i moderne komade. Dela koja je izvodila obuhvatala su širok spektar, od ruske klasike do domaćih tekstova. Njen rad je bio prepoznat kao vrhunski, čime je stekla reputaciju jedne od najtalentovanijih glumica svog vremena.
Sećajući se premijere predstave „Majka Hrabrost“, Olivera je otkrila koliko joj je bilo teško izaći na scenu, ali je uz pomoć vežbi disanja uspela da prevaziđe tremu. Iako se povukla iz aktivnog rada sredinom osamdesetih, nastavila je da oduševljava publiku sve do svojih kasnih godina. Njena poslednja premijerna uloga u Narodnom pozorištu bila je 1998. godine, u predstavi „Sakati Bili“.
Olivera Marković je ostavila neizbrisiv trag u pozorištu. Njena uloga u Brehtovom komadu, koja je privukla pažnju maršala Tita, bila je samo jedan od mnogih trenutaka koji su obeležili njen opus. Tokom svoje karijere, igrala je razne likove, od zavodnica do dama iz visokog društva, pokazujući svoju svestranost i kreativnost.
Pored toga, Olivera je bila i uspešna pevačica, često isticana na naslovnim stranama časopisa. Njeni nastupi romansi obeležili su šezdesete godine, a njen glas bio je prepoznatljiv širom bivše Jugoslavije, kao i u inostranstvu. Nažalost, zbog jednog nastupa u Bugarskoj, nije mogla da se susretne sa poznatim glumcem Kirkom Daglasom.
Izložba u Muzeju Narodnog pozorišta sadrži 36 fotografija Olivera Marković, koje prikazuju razne aspekte njenog rada. Autor izložbe, Mirjana Odavić, ističe njen talent i doprinos pozorišnoj umetnosti, naglašavajući da je Olivera bila izuzetno skromna i duhovita osoba. Na izložbi su predstavljene i figure u prirodnoj veličini koje prikazuju njene najpoznatije uloge, čime se dodatno osvežava sećanje na ovu izvanrednu umetnicu.
Olivera Marković je bila više od glumice; ona je bila simbol umetničkog stvaralaštva, uzor mnogim generacijama umetnika. Njena sposobnost da se prilagodi različitim ulogama i njen doprinose pozorištu i kulturi ostaviće trajni uticaj na sve nas.
