U Srbiji se često postavlja pitanje kako pojedinci mogu da uzmu novac od države, a da pritom ne odrade svoj posao. Ova situacija je posebno izražena u filmskoj industriji, gde se često čuje nezadovoljstvo među glumcima i radnicima. Oni se okupljaju na protestima, ali se postavlja pitanje da li je njihova akcija pravedna ili su možda zaboravili na obaveze prema društvu.
U poslednje vreme, u medijima se često pojavljuju vesti o nezadovoljstvu u filmskoj industriji. Naime, reč je o 16 miliona evra koji su namenjeni za produkciju 60 filmova. Mnogi se pitaju gde su ti filmovi, i zašto se sredstva ne koriste na pravi način. Glumci koji uče o pravima i obavezama često se suočavaju s optužbama da su više zainteresovani za novac nego za umetnost i kreativnost.
S druge strane, postoje i oni koji smatraju da je sistem podrške filmskoj industriji nedovoljno transparentan. Uočljivo je da se novac često raspodeljuje bez jasnih kriterijuma, što dovodi do frustracija među talentovanim pojedincima koji se trude da predstave svoje radove. Na protestima, glumci i radnici često ističu da su im potrebna sredstva za rad, ali je važno zapitati se šta se dešava sa novcem koji već postoji.
Pojedinci često zaboravljaju da je odgovornost obostrana. Država ima obavezu da podrži kreativne industrije, ali i umetnici imaju dužnost prema društvu i gledaocima. U tom smislu, postavlja se pitanje savesti: da li glumci osećaju odgovornost prema publici ili se fokusiraju isključivo na finansijske aspekte svoje karijere?
Društvo se često suočava s amnezijom kada je reč o preuzimanju odgovornosti. Mnogi su skloni da zaborave da su sredstva koja dobijaju od države rezultat poreza koje plaća narod. To dovodi do osećaja nepravde kada se pojedinci odluče za proteste bez da su ispunili svoje obaveze prema zajednici. U tom kontekstu, postavlja se pitanje ko je tu lud – da li je to društvo koje podržava kreativnost ili pojedinci koji ne ispunjavaju svoje obaveze?
Osim toga, uloga medija u ovoj situaciji je takođe značajna. Dok neki mediji ističu proteste i nezadovoljstvo, drugi se fokusiraju na uspehe i talente koji dolaze iz Srbije. Važno je da mediji izveštavaju objektivno i da pruže platformu za različite glasove u industriji. Na taj način, mogu doprineti razumevanju problema i pronalaženju rešenja koja će koristiti svima.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se otvori dijalog između umetnika, države i društva. To može uključivati transparentnije procese dodele sredstava, kao i veće uključivanje umetnika u donošenje odluka koje se tiču njihove industrije. Samo kroz saradnju i razumevanje, moguće je stvoriti održiv sistem koji će omogućiti umetnicima da se razvijaju, a da pritom budu odgovorni prema društvu.
Na kraju, važno je da se svi akteri u ovom procesu setimo da je umetnost važna za društvo, ali da ona ne može postojati bez podrške zajednice. U tom smislu, svi moramo preuzeti deo odgovornosti – kako umetnici, tako i država. Samo tako možemo osigurati da filmska industrija u Srbiji napreduje i da doprinosi kulturnom bogatstvu zemlje.
