Globalni dug je na kraju 2025. godine dostigao rekordnih 348 biliona dolara, što predstavlja porast od skoro 29 biliona dolara tokom godine. Ovaj skok u dugovanju je najbrži godišnji rast od vremena pandemije, prema izveštaju Instituta za međunarodne finansije (IIF). Ova informacija ukazuje na to da se svet suočava s ozbiljnim ekonomskim izazovima i da su vlade širom sveta u velikoj meri odgovorne za ovu situaciju.
Prema izveštaju, veći deo povećanja duga dolazi od državnih vlada, koje su zabeležile rast od više od 10 biliona dolara. Od ovog iznosa, tri četvrtine otpada na Sjedinjene Američke Države, Kinu i evrozonu. Ovaj trend signalizira promene u načinu na koji se globalni dug kreira i održava, naglašavajući ulogu vlada kao glavnih aktera u ovom procesu.
Podaci sugeriraju da trenutni globalni ciklus duga više ne pokreću domaćinstva ili kompanije, već pre stalni fiskalni deficiti u vodećim ekonomijama. Tokom prve polovice 2025. godine, tržišta obveznica su apsorbovala rekordnu prodaju duga, što dodatno naglašava potrebu za zaduživanjem među državama. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju, uključujući potencijalne inflacione pritiske i promene u kamatnim stopama.
Osim toga, porast globalnog duga može izazvati zabrinutost među ekonomskim analitičarima i donosiocima odluka. Iako je zaduživanje često neophodno za finansiranje javnih dobara i infrastrukturnih projekata, prekomerno zaduživanje može dovesti do problema sa solventnošću i održivošću dugova. U tom smislu, važna je i rasprava o tome kako države mogu održati ravnotežu između potrebnog zaduživanja i fiskalne odgovornosti.
U Sjedinjenim Američkim Državama, vlada je suočena s izazovima u vezi s javnim dugom koji je dostigao istorijski nivo. Ova situacija je posledica kombinacije faktora, uključujući povećane troškove socijalnih programa, vojne potrošnje i odgovora na ekonomske krize. S druge strane, Kina takođe beleži značajan rast duga, što je rezultat ekonomskih politika koje su usmerene na stimulaciju rasta, ali i na upravljanje rizicima u finansijskom sektoru.
Evrozona se suočava s sličnim izazovima, s obzirom na to da mnoge države članice beleže visoke nivoe javnog duga. Ova situacija dodatno komplikuje pitanje zajedničke fiskalne politike unutar EU, gde se postavlja pitanje kako uspostaviti održiv model zaduživanja koji neće ugroziti ekonomsku stabilnost.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će se globalni ekonomski pejzaž verovatno nastaviti menjati. S obzirom na trenutne trendove, moguće je da ćemo svedočiti daljem povećanju zaduživanja, što će zahtevati pažljivije upravljanje i strategije na globalnom nivou.
U zaključku, globalni dug je dostigao rekordne visine, a glavni uzroci ovog trenda leže u zaduživanju država, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i evrozoni. Kako se svet suočava s ovom situacijom, važno je razmisliti o strategijama koje će omogućiti održivo zaduživanje i fiskalnu odgovornost, kako bi se osigurala stabilnost i rast globalne ekonomije u budućnosti. Ovi izazovi zahtevaju pažnju donosioca odluka i ekonomskih stručnjaka, koji će morati da pronađu ravnotežu između potrebnog zaduživanja i odgovornog upravljanja finansijama.
