Naučni tim sa Univerziteta u Mančesteru sproveo je istraživanje koje predviđa značajno širenje gljivica, posebno vrste „Aspergillus“, kao posledicu klimatskih promena. Ove gljivice su poznate po tome što izazivaju ozbiljne infekcije, uključujući aspergilozu, koja može biti smrtonosna, posebno za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hroničnim bolestima.
Istraživanje je koristilo napredne kompjuterske simulacije kako bi mapiralo potencijalno širenje ovih gljivica u budućnosti. Rezultati su pokazali da se očekuje da će se „Aspergillus“ proširiti na nove delove Severne Amerike, Evrope, Kine i Rusije kako se klimatska kriza intenzivira. Ove promene u klimatskim uslovima, kao što su povišene temperature i promenjeni obrasci padavina, stvaraju povoljne uslove za razvoj i širenje gljivica.
Norman van Rijn, jedan od autora studije i istraživač u oblasti klimatskih promena i zaraznih bolesti, istakao je da su gljivice često nedovoljno istražene u poređenju sa virusima i parazitima. Njegova izjava naglašava potrebu za većim fokusom na gljivične patogene, koji bi mogli imati značajan uticaj na javno zdravlje u budućnosti.
Aspergiloza, bolest koju izaziva „Aspergillus“, utiče prvenstveno na pluća, ali može se širiti i na druge delove tela. Simptomi uključuju kašalj, bol u grudima, groznicu i poteškoće u disanju. U težim slučajevima, infekcija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gljivične infekcije su odgovorne za oko 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a taj broj se može povećati kako se klimatske promene nastave. Ova istraživanja ukazuju na hitnu potrebu za jačanjem javnozdravstvenih mera i strategija za prevenciju i kontrolu gljivičnih infekcija.
Osim što su opasne po zdravlje, gljivice imaju i značajan ekonomski uticaj. Infekcije izazvane „Aspergillusom“ mogu povećati troškove zdravstvene zaštite, smanjiti produktivnost radne snage i dovesti do povećanja smrtnosti. Stoga je važno da se istražuju načini za smanjenje rizika od ovih infekcija, posebno u svetlu predviđenih klimatskih promena.
Naučnici ukazuju na važnost svesnosti o ovim pitanjima, kako bi se razvile strategije za smanjenje rizika. To uključuje poboljšanje dijagnostike i tretmana gljivičnih infekcija, kao i jačanje javnozdravstvenih sistema koji mogu odgovoriti na rastuću pretnju gljivičnih patogena.
U svetlu ovih saznanja, neophodno je da se vlade i zdravstvene organizacije širom sveta angažuju u borbi protiv klimatskih promena, jer one igraju ključnu ulogu u širenju ovih opasnih gljivica. Takođe, potrebno je ulagati u istraživanje i razvoj novih tretmana i vakcina koje će pomoći u borbi protiv gljivičnih infekcija.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo za životnu sredinu, već i za ljudsko zdravlje. Shvatanje kako se mikroorganizmi, kao što su gljivice, prilagođavaju promenama u svom okruženju može pomoći u razvoju efikasnijih strategija za borbu protiv bolesti. S obzirom na rastući broj obolelih i povećanu smrtnost, vreme je da se ozbiljno posvetimo ovom problemu i preduzmemo konkretne korake ka njegovom rešavanju.
